Kompanija navodi da ova prva serija bušotina predstavlja početni korak ka pilot-reaktoru koji bi trebalo da dostigne „kritičnost“ u julu 2026. godine. Ako uspe, ideja je jednostavna, ali disruptivna: umesto izgradnje masivnih površinskih temelja i debelih zaštitnih kupola od betona i čelika, Deep Fission želi da spusti reaktor sa vodom pod pritiskom u usko okno poput ogromnog industrijskog uređaja, a zatim prepusti geologiji da odradi veliki deo posla. To bi moglo biti važno za klimu i elektroenergetsku mrežu, posebno jer data centri i industrijska postrojenja zahtevaju konstantno napajanje koje vetar i solarna energija ne mogu uvek sami da obezbede.

Nuklearni „bunar“ dobija oblik na američkom Srednjem zapadu

Deep Fission navodi da je 11. marta započeo bušenje prve od tri planirane istražne bušotine u Parsons. Očekuje se da svaka testna bušotina dostigne dubinu od oko 6.000 stopa i širinu od približno 8 inča, koristeći tehnike bušenja preuzete iz sektora nafte i gasa.

Zašto Kanzas? Kompanija i industrijski analitičari ističu stabilnu i dobro proučenu geologiju kao ključnu prednost, jer ceo koncept zavisi od predvidivih slojeva stena i niske propustljivosti. Ove rane bušotine imaju za cilj da potvrde modele lokacije i pokažu da alati za bušenje i merenje mogu postići potrebnu preciznost pre nego što se bilo šta nuklearno spusti pod zemlju, piše Ecoticias.

Šta ide pod zemlju i šta treba da napaja

Predloženi pilot Deep Fission je mali modularni reaktor sa vodom pod pritiskom, smanjen tako da može da stane u bušotinu. Kompanija ga opisuje kao jedinicu od 15 megavata toplotne snage, što bi nakon konverzije dalo oko 5 megavata električne energije — dovoljno za udaljeno industrijsko postrojenje ili deo opterećenja data centra.

Ovaj fokus nije slučajan. Data centri brzo rastu i potrebna im je stabilna struja čak i kada nema sunca ili vetra. U praksi to znači da planeri elektroenergetskih sistema traže pouzdane, niskougljenične izvore energije koji mogu da obezbede kontinuitet rada servera tokom toplotnih talasa, hladnih perioda i letnjih noći sa velikom potrošnjom.

Korišćenje pritiska i stene umesto masivnih površinskih struktura

Na dubini od oko 6.000 stopa, pritisak vodenog stuba može dostići približno 160 atmosfera, odnosno oko 2.350 funti po kvadratnom inču. Deep Fission tvrdi da ovaj prirodni pritisak može smanjiti potrebu za teškom čeličnom opremom koja se koristi u klasičnim nadzemnim reaktorima.

Stena je još važnija. Na površini se reaktori oslanjaju na projektovane zaštitne strukture i debelu biološku zaštitu od betona i čelika. Pod zemljom, ideja kompanije je da okolne geološke formacije predstavljaju dodatnu barijeru koja pomaže izolaciju radijacije i produkata fisije u slučaju nesreće — pre svega zahvaljujući udaljenosti, gustini i geologiji, a ne samo veštačkim zidovima.

Ipak, ovakav pristup otvara očigledno pitanje: kako dokazati da će se stena ponašati onako kako modeli predviđaju tokom decenija? Upravo zato kompanija prvo buši ove istražne bušotine, a proces dobijanja dozvola i bezbednosne procene biće pod pažljivim nadzorom regulatora i skeptika.

Tvrdnje o troškovima i brzini koje privlače pažnju

Deep Fission tvrdi da bi odlazak pod zemlju mogao smanjiti složenost izgradnje i skratiti rokove, jer se izbegava izgradnja velikih površinskih zaštitnih struktura i koristi standardizovana oprema za bušenje.

Prema izjavama kompanije i industrijskim izveštajima, cena po instaliranom megavatu mogla bi biti značajno niža u odnosu na tradicionalne nuklearne projekte.

Investitori za sada veruju u ovu priču. U februaru 2026. godine, Deep Fission objavio je da je prikupio 80 miliona dolara novih investicija za ubrzanje komercijalizacije.

Dodatni vetar u leđa dolazi i iz politike. Američko ministarstvo za energetiku pokrenuo je „Reactor Pilot Program“, sa ciljem da se više naprednih reaktora dovede do izgradnje i rada ubrzanim tempom, uz plan da najmanje tri testna reaktora dostignu kritičnost do 4. jula 2026.

Deep Fission je među odabranim projektima.

Gorivo obezbeđeno, ali lanac snabdevanja ostaje izazov

Koncept reaktora je jedno, ali njegovo gorivo drugo. Dana 25. februara 2026. godine, Deep Fission objavio je da je potpisao ugovor o kupovini niskoobogaćenog uranijuma od Urenco USA, namenjenog za testiranje, demonstraciju i rani rad.

Ovo dolazi u trenutku kada snabdevanje nuklearnim gorivom postaje sve strateškije i složenije. Vlast podržava proširenje kapaciteta za obogaćivanje uranijuma u SAD, dok Urenco širi kapacitete u svom postrojenju u Novom Meksiku.

Za većinu čitalaca ključna poruka nije u tehničkim terminima, već u činjenici da rokovi za napredne nuklearne projekte sve više zavise od ugovora o gorivu i kapaciteta za obogaćivanje, a ne samo od inženjerskih rešenja.

Šta sledi i zašto je to važno za klimu

Kratkoročni cilj Deep Fission je završetak tri istražne bušotine, a zatim prelazak na četvrtu, namenjenu za pilot-reaktor.

Ako kompanija uspe da pokaže bezbedno bušenje, pouzdanu geologiju i održiv regulatorni put, mogla bi ponuditi novi model za stabilnu niskougljeničnu energiju koji zaobilazi neke od najsporijih i najskupljih faza klasične nuklearne izgradnje.

S druge strane, postavljanje reaktora pod zemlju ne uklanja teška pitanja o nadzoru, planiranju u vanrednim situacijama, dugoročnom praćenju i poverenju javnosti. Te debate će verovatno postati intenzivnije čim se u lokalnim vestima zajedno pojave „nuklearni reaktor“ i „bušotina u Kanzasu“. Tada teorija prelazi u stvarnost.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.