Tankeri sa naftom i drugi teretni brodovi koji izlaze iz Persijskog zaliva prolaze kroz moreuz, a zatim nastavljaju ka otvorenom moru Indijskog okeana preko zaliva. S obzirom na to da Iran i dalje ograničava pristup kroz moreuz, Trampov plan deluje kao blokada već postojeće blokade.

Najočiglednije objašnjenje za ovu neobičnu „blokadu blokade“ jeste Trampova želja da izbegne kopneni rat. Uoči aktuelnog primirja u ratu sa Iranom, Tramp se suočio sa teškim izborom: da izvrši invaziju na Iran kako bi otvorio moreuz i prinudio ga na denuklearizaciju ili povlačenje, jer se vazdušna sila pokazala nedovoljnom za te ciljeve – ili da se povuče. Iznenađujuće, Tramp je izabrao politički ekvivalent povlačenja, piše 19fortyfive.

Bez obzira na to šta Tramp tvrdi...

Tvrd stav Irana tokom mirovnih pregovora to jasno pokazuje. Teheran očigledno ne prihvata da je poražen, bez obzira na to šta Tramp tvrdi. Tako se Tramp ponovo našao tamo gde je bio pre nedelju dana: ili da dramatično eskalira kako bi zaista pobedio, ili da postigne dogovor koji će mnogi tumačiti kao poraz SAD.

Ova blokada, poput prošlonedeljnog primirja, predstavlja još jedan pokušaj da se izbegne taj težak izbor nakon što američka vazdušna sila nije uspela da zada odlučujući udarac.

Međutim, blokada otvara potpuno novi niz rizika: šta ako Kina ili neka druga zemlja pokuša da probije blokadu? Najpoznatija pomorska blokada u istoriji SAD bila je „karantin“ Kube tokom Kubanska raketna kriza. Najopasniji trenuci tada bili su oni kada su se američki i sovjetski brodovi našli licem u lice. Nesreća ili pogrešna procena lako su mogli dovesti do nenamerne eskalacije.

Nikako ne isključivati Kinu iz jednačine

Ovog puta postoji rizik da Kina izazove sličan sukob, posebno ako blokada potraje nedeljama ili mesecima.

Poput sovjetskih brodova kod Kube, kineski brodovi bi bili daleko od svoje teritorije i u lokalno nepovoljnijem položaju. SAD bi mogle da deluju, ali bi to imalo ozbiljne posledice po američko-kinesko rivalstvo na drugim frontovima. Slični scenariji mogu se zamisliti i za druge zemlje, poput Indije. Mnoge države pokreću svoje ekonomije energentima iz Persijskog zaliva.

SAD ih sada jednostrano odsecaju od tog izvora bez konsultacija. Možda će to tolerisati nekoliko nedelja, ali dugotrajna blokada bi podstakla druge zemlje da pokušaju da je probiju. Da li bi SAD otvorile vatru na te brodove ako se ne zaustave? Da li bi hapsile njihove posade?

Očigledno je da SAD nisu planirale ovakva sporedna pitanja u svom ratu sa Iranom. Trebalo bi to da učine sada, pre nego što zemlje gladne nafte počnu da zahtevaju otvaranje zaliva – ili čak pokušaju da ga same probiju – stvarajući dodatne probleme za Ameriku.

Šta se dešava kada cena nafte eksplodira?

Rat sa Iranom već je doveo do naglog rasta cena nafte i drugih proizvoda iz Persijskog zaliva. Bilo je potrebno samo mesec dana da se ti poremećaji odraze na inflaciju u SAD. Ako Tramp na neodređeno vreme zatvori sav izvoz iz Persijskog zaliva, cene nafte i pratećih proizvoda će drastično porasti.

Tramp to gotovo sigurno razume, ali njegov plan deluje kao oslanjanje na američku naftu za domaću ekonomiju, dok bi teret blokade prebacio na ostatak sveta.

To bi izazvalo ogromno nezadovoljstvo širom sveta prema SAD i verovatno podstaklo druge zemlje da pokušaju da probiju blokadu. Odnosi SAD sa saveznicima već su narušeni zbog Trampovih pretnji, a ovo bi ih dodatno pogoršalo.

Takođe, verovatno neće uspeti ni pokušaj segmentacije globalnog tržišta nafte, kakav Tramp izgleda želi.

Današnje tržište nafte je globalizovano. Čak i ako SAD prodaju svoju naftu drugim zemljama po nižim cenama, te zemlje je mogu preprodavati drugima po višim cenama. Takvu arbitražu je gotovo nemoguće sprečiti, što bi ponovo stvorilo jedinstvenu globalnu cenu nafte – i to onu koja će rasti što blokada duže traje.

Tramp će na kraju biti kriv

Ako Tramp dugoročno zatvori Persijski zaliv, to bi moglo podstaći veća ulaganja u eksploataciju fosilnih goriva u SAD, što je verovatno i cilj. Međutim, takve investicije zahtevaju ogroman kapital i mnogo vremena. Američka mornarica bi morala dugo da ostane prisutna u Omanskom zalivu da bi SAD nadoknadile izgubljene količine iz Persijskog zaliva.

Tramp pokušava da pronađe način da pobedi u ratu koji je započeo, a da pritom ne pokrene kopneni rat kojem se većina Amerikanaca protivi. Blokada bi nametnula ekonomski teret ostatku sveta kroz visoke cene nafte. Tramp očigledno računa da će sav taj bes biti usmeren protiv Irana.

To bi možda moglo primorati Iran na ustupke, ali je Teheran upravo vodio rat sa supersilom do pat-pozicije i verovatno neće popustiti. Za iranski režim ideologija je važnija od cene nafte ili nezadovoljstva američkih saveznika.

Mnogo je verovatnije da će svetsko javno mnjenje za novi naftni šok okriviti Trampa, jer ovaj sukob vidi kao nepotreban rat po izboru, koji bi upravo on trebalo da okonča.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.