Prema njegovim rečima, poljoprivredni budžet trenutno iznosi 7,2 odsto ukupnog budžeta Srbije. Dodao je da država ulaže dvostruko više nego što taj sektor trenutno donosi bruto dodatoj vrednosti u državi.

– Poljoprivreda doprinosi 3,6 odsto. Mnogi još barataju brojkom od 10 odsto. Poljoprivreda jeste učestvovala pre 10 godina toliko, međutim, u međuvremenu nije pala apsolutna vrednost poljoprivrede, čak je porasla – rekao je Glamčić za Tanjug.

Istakao je da će Srbija onog momenta kada poljoprivreda bude učestvovala u bruto dodatoj vrednosti sa jedan, maksimum dva odsto, tada biti mnogo razvijenija zemlja, naglašavajući da će poljoprivreda stalno rasti jer je ona ključna za prehrambenu sigurnost države.

– Od ukupnih podsticaja koje država Srbija izdvaja, 54 odsto sredstava ide za poljoprivredu. Poljoprivreda dobija najviše podsticajnih sredstava u okviru kompletnog budžeta Republike Srbije – naglasio je Glamčić.

– Cilj nam je da obezbedimo prehrambeni suverenitet Srbije, da imamo dovoljno namirnica za građane i da unapredimo i ojačamo našu poljoprivredu. Želimo da napravimo predvidivost tako što ćemo na samom početku godine izneti kalendar javnih poziva. Pri predvidivosti će se tačno znati u kom mesecu ide koji podsticaj i kada će biti raspisani konkursi, kako bi poljoprivrednici mogli na vreme da planiraju svoje investicije – naveo je Glamčić.

Istakao je da će tokom prvog meseca u 2026. početi isplata javnih poziva onima koji su predali zahteve u novembru i decembru prošle godine.

– Isplatićemo za opremu, mehanizaciju, treći kvartal premije za mleko jednom delu proizvođača koji nisu dobili premije, za osiguranje koje nisu dobili. To će biti u januaru. Ljudima u biljnoj proizvodnji kojima je važno da dobiju sredstva pre setve, počećemo već u toku javnog poziva koji planiramo u februaru. Neki će dobiti u februaru, većina će dobiti u martu – kazao je Glamčić.

Zaustavljen pad stočnog fonda

Kada je reč o obnovi stočnog fonda, ministar je izjavio da je Srbija zaustavila pad stočarske proizvodnje, paralelno sa globalnim trendovima i trgovinskim ratovima između SAD, Kine i EU, kao i da je pokrenula rast u ključnim sektorima u oblasti stočarstva.

Glamčić je istakao da je u sektoru mlekarstva povećana proizvodnja mleka za 10 odsto u odnosu na 2023. godinu i pet odsto u odnosu na 2024. i dodao da ga raduju promene u sektoru svinjarstva, koji je ocenio kao trenutno najlošiji.

– Nažalost, uspeli smo da ga u nekom periodu malo zanemarimo, ali ono što je dobro, on se veoma brzo vraća. Podaci koje sam dobio nedavno govore da je uvoz žive prasadi smanjen za 250 odsto. Znači, 2024. godine smo uvezli skoro 500.000 prasadi, 2025. smo uvezli oko 190.000, što je znatno manje – rekao je Glamčić, piše Dnevnik.

Naglasio je i da će isplata biti znatno ranija nego što je bila u prethodnim godinama i dodao da će se krediti, koji će biti raspisani odmah na početku godine, davati u dva navrata – pred prolećnu i jesenju setvu.

– Ne bi trebalo zaboraviti da država subvencioniše kamatu u tim kreditima. Na primer, za nabavku mineralnih đubriva kamata je nula. Znači, svakom može da se da kredit na tri godine sa kamatom nula, to zaista nema nigde na tržištu. Gledamo da se mi prilagodimo poljoprivredi, a ne da se poljoprivreda prilagođava našim javnim pozivima – rekao je ministar.

Glamčić je pojasnio da će korisnici podsticaja morati da pravdaju sve direktne podsticaje, bilo da je reč o biljnoj ili stočarskoj proizvodnji. Prema njegovim rečima, uprkos neznatnim izmenama u budžetu ministarstva, sredstva namenjena direktno proizvođačima nisu umanjena.