Na domaćim njivama godišnje se proizvede oko 3.700 tona, dok se čak 70 odsto potrošnje obezbeđuje iz uvoza, pre svega iz Kine i Španije. Istovremeno, iskustva pojedinih proizvođača pokazuju da ova kultura može da donese zaradu veću od milion dinara po hektaru.
Upravo taj nesklad otvara pitanje kako je Srbija od nekadašnje višestruko veće proizvodnje došla u situaciju da većinu potreba pokriva uvozom.
Rekordna proizvodnja zabeležena je još 1984. godine, kada je u Srbiji proizvedeno 34.890 tona belog luka. Danas se ova kultura gaji na oko 1.300 hektara, uglavnom na manjim porodičnim gazdinstvima u Vojvodini i na jugu zemlje.
Navodi se da se prosečni prinosi kreću od osam do 15 tona po hektaru, dok uz kvalitetan sadni materijal i navodnjavanje mogu da budu i znatno veći.
Primer dobre prakse iz Sakula
Da proizvodnja može da bude isplativa pokazuje primer porodice iz Sakula, koja se belim lukom bavi više od tri decenije.
Ove godine ostvarili su prinos od 4,5 tona po hektaru, dok se otkupna cena kretala između 450 i 500 dinara po kilogramu. Prema njihovoj računici, prihod po hektaru može da dostigne 2,25 miliona dinara.
Kada se odbiju troškovi proizvodnje, procenjeni između 700.000 i milion dinara, proizvođaču može da ostane više od milion dinara po hektaru. Ipak, iza ove računice ne stoji laka zarada.
Uspešna proizvodnja zavisi od kvaliteta zemljišta, sadnog materijala, navodnjavanja, rada i sposobnosti proizvođača da obezbedi dobar plasman. Porodica Kanački sopstveni sadni materijal koristi više od 30 godina, a dugogodišnjom selekcijom uspela je da dobije krupne i kvalitetne glavice.
Uzgoj domaće sorte "Bosut"
Sličan primer dolazi iz Kikinde, gde porodica Lazić na nešto više od pola hektara uzgaja domaću sortu „Bosut“. Zahvaljujući selekciji sadnog materijala i sistemu navodnjavanja „kap po kap“, očekuje visok prinos i krupne glavice.
Upravo kvalitet sadnog materijala predstavlja jednu od ključnih tačaka ove proizvodnje. Nije dovoljno samo zasaditi kulturu za kojom postoji velika tražnja. Rezultat zavisi od višegodišnjeg rada, izbora sorte i kontrole proizvodnje.
Ipak, tržišna računica ostaje intrigantna.
Široka primena u prehrambenoj industriji i proizvodnji
Procene proizvođača i stručnjaka pokazuju da ulaganje u proizvodnju belog luka može da iznosi oko 5.000 evra po hektaru, dok prihodi u dobrim uslovima mogu biti višestruko veći. Dodatna prednost je što beli luk ima široku primenu - od svakodnevne potrošnje u domaćinstvima i prehrambene industrije do proizvodnje različitih preparata i dodataka ishrani, piše Telegraf.
Uprkos tome, domaće tržište i dalje u velikoj meri zavisi od robe iz inostranstva.
To je posebno upadljivo kada se današnja proizvodnja uporedi sa rezultatima iz prošlosti. Sa rekordnih gotovo 35.000 tona iz osamdesetih godina prošlog veka, Srbija je pala na oko 3.700 tona godišnje.
Drugim rečima, problem nije u tome što beli luk na domaćim njivama ne može da uspe.
Tržište postoji, potencijal neiskorišćen
Primeri proizvođača pokazuju suprotno.
Mnogo veće pitanje je zašto se proizvodnja kulture za kojom postoji stalna potražnja nije razvila dovoljno da domaće tržište manje zavisi od uvoza, posebno kada pojedina gazdinstva pokazuju da uz ozbiljan pristup računica može da bude veoma dobra.
U zemlji koja često govori o neiskorišćenom potencijalu poljoprivrede, beli luk je gotovo školski primer tog paradoksa: tržište postoji, proizvodnja može da bude profitabilna, iskustvo postoji, ali najveći deo potrošnje i dalje stiže iz inostranstva.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)