Mali se tokom boravka u Vašingtonu sastao i sa predstavnicima rejting agencije "Standard and Poor΄s", a planirani su sastanci i sa više investitora kojima će predstaviti potencijale Srbije za  ulaganja.

Srbija je u oktobru 2024. godine po prvi put dobila investicioni kreditni rejting na nivou BBB- od agencije Standard & Poor's (S&P), što je bila ključna potvrda ekonomske stabilnosti i napretka naše zemlje.

Investicioni rejting smanjuje troškove zaduživanja i čini zemlju sigurnijom destinacijom za strane investitore, postavljajući je rame uz rame sa članicama EU. 

Srbija je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu sa investicionim  rangom.

Ministar Mali će prisustvovati i sastanku Konstituence, a sastaće se i sa zamenikom generalnog direktora MMF-a Bo Lijem, direktorom Sektora za Evropu u MMF-u Alfredom Kamerom, kao i sa potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Antonelom Basani, najavilo je  Ministarstvo finansija.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije će se večeras u Vašingtonu obratiti i na prijemu, u Rezidenciji Republike Srbije, koji će biti posvećen promociji Međunarodne specijalizovane izložbe EXPO 2027, čiji će Srbija biti domaćin.

Prolećno zasedanje MMF-a i Grupacije SB počelo je u ponedeljak, 13. aprila i trajaće do subote, 18. aprila.

Na skupu u Vašingtonu sastaju se guverneri centralnih banaka, ministri finansija i razvoja, predstavnici privatnog sektora, civilnog društva i akademske zajednice, kako bi razgovarali o pitanjima od globalnog značaja.

U fokusu ovogodišnjih sastanaka su globalna ekonomska stabilizacija u uslovima pojačanih geopolitičkih i trgovinskih tenzija, održivost duga, svetski ekonomski izgledi i rizici, kao i pitanja od značaja za makroekonomsku i finansijsku stabilnost u izazovnom globalnom okruženju.

Globalne javne finansije nalaze se pod sve većim pritiskom, a ukupni državni dug mogao bi da dostigne 100 odsto svetskog BDP-a do 2029. godine, upozorio je Međunarodni monetarni fond u juče objavljenoj analizi fiskalnih kretanja za period 2025 - 2026 u okviru Fiskalnog monitora.

Prema podacima iz izveštaja, globalni javni dug porastao je na gotovo 94 odsto BDP-a u 2025. godini, a države se nadalje suočavaju sa značajnim pritiscima na potrošnju i kamatnim opterećenjima.

Predsednica MMF-a Kristalina Georgijeva je u sredu u Vašingtonu upozorila da je svetska ekonomija na granici fiskalne održivosti zbog rasta javnog duga i globalnih šokova i poručila da su državama potrebne hitne reforme i pažljivo balansirane ekonomske politike kako bi se izborile sa ovom situacijom.

Prema njenim rečima, vlade moraju da ubrzaju reforme usmerene na privredni rast kako bi povećale produktivnost i ojačale otpornost ekonomija na buduće krize.

Narodna banka Srbije saopštila je u sredu, povodom projekcije MMF-a  po kojoj bi inflacija u Srbiji mogla da iznosi 5,2 odsto ove godine, da je makroekonomska stabilnost u zemlji očuvana u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i da je inflacija i u martu ostala ispod centralne vrednosti cilja i iznosila 2,8 odsto.

Iz Narodne banke Srbije ističu da su inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede usidrena u granicama cilja.

Međunarodni monetarni fond je saopštio prethodno, posle svoje nove prognoze, da bi inflacija u Srbiji mogla da bude i niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026.

NBS ističe da su projekcije MMF-a rađene u uslovima izrazite globalne neizvesnosti izazvane konfliktom na Bliskom istoku, navodeći da MMF očekuje prenošenje efekata tog sukoba i da će se ono negativno odraziti na izglede rasta svetske ekonomije, uključujući i Srbiju.

MMF je u utorak objavio prognozu za Srbiju u kojoj se navodi da će privredni rast usporiti na 2,8 odsto ove godine, uz rast inflacije na 5,2 odsto.

Prethodna januarska korigovana prognoza privrednog rasta za Srbiju bila je tri odsto, dok je u oktobru prošle godine MMF procenjivao da će srpska ekonomija u 2026. godini porasti 3,6 odsto.

Misija MMF-a boraviće u Srbiji u periodu od 23. aprila do 5. maja, povodom treće revizije trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti zaključenog u decembru 2024, kada će se procenjivati tekuća makroekonomska kretanja, i da će nakon misije objaviti nove projekcije za Srbiju.

Međunarodni monetarni fond smanjio je i prognozu globalnog ekonomskog rasta u 2026. na 3,1 odsto, što je za 0,2 odsto manje u odnosu na januarsku projekciju, dok je očekivani rast za sledeću, 2027. ostao nepromenjen na 3,2 odsto.

Globalna inflacija će porasti na 4,4 odsto u 2026. i zatim opasti na 3,7 odsto u 2027. godini, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodne procene.

MMF je smanjio prognoze ekonomskog rasta i evrozone na 1,1 odsto u 2026, što je za 0,2 odsto manje u odnosu na januarski izveštaj, dok istovremeno prognozira neznatno ubrzanje na 1,2 odsto u 2027, što je takođe za 0,2 odsto manje u odnosu na prethodnu procenu.

Prema ovoj prognozi, Nemačku očekuje privredni rast od 0,8 odsto u 2026. i 1,2 odsto u 2027, u oba slučaja za 0,3 odsto manje nego u prethodnoj projekciji.

Francuska, druga najveća privreda evrozone, zabeležiće privredni rast od po 0,9 odsto u obe godine, pri čemu je prognoza za ovu godinu smanjena za 0,1 odsto, a za sledeću za 0,3 odsto.

Velika Britanija, prema mišljenju MMF-a, može da očekuje 0,8 odsto rast u 2026. i 1,3 odsto u 2027, pri čemu je prognoza za ovu godinu revidirana naniže za čak 0,5 odsto, a za 2027. za 0,2 odsto.

Kina beleži blaže pogoršanje izgleda, sa očekivanim rastom od 4,4 odsto u 2026, što je neznatno ispod ranije procene od 4,5 odsto, kao i četiri odsto u 2027. godini.

Sjedinjene Američke Države mogu da očekuju rast od 2,3 odsto u 2026. i 2,1 odsto u 2027. godini.

Indija će, kako navodi MMF u proceni, u ovoj i sledećoj godini zabeležiti rast od po 6,5 odsto, a prognoza je u oba slučaja blago povećana za 0,1 odsto.

Najveći pad očekuje se u regionu Bliskog istoka i centralne Azije, gde bi rast trebalo da uspori na 1,9 odsto u 2026, sa 3,6 odsto u prošloj godini.

Glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinša ocenio je da je sukob na Bliskom istoku "zaustavio zamah rasta" i naglasio da će konačni efekti zavisiti od trajanja i intenziteta konflikta.

On je istakao da će ključni faktor biti brzina normalizacije proizvodnje i transporta energije nakon završetka sukoba, što direktno utiče na globalne cene i ekonomske tokove.

Lideri MMF, Grupacije SB i Međunarodne agencije za energetiku (IEA) upozorili su da rat na Bliskom istoku ima snažan i neravnomeran uticaj na globalnu ekonomiju, posebno pogađajući zemlje koje zavise od uvoza energije.

Zajedničko saopštenje objavljeno je nakon sastanka u Vašingtonu, održanog u okviru koordinacione grupe formirane početkom aprila, sa ciljem usklađivanja odgovora na energetske i ekonomske posledice sukoba u regionu.

Tri institucije ističu da je šok izazvan ratom doveo do rasta cena nafte, gasa i đubriva, što dodatno povećava zabrinutost za sigurnost snabdevanja hranom i stabilnost tržišta rada, naročito u siromašnijim državama.

Posebno su pogođene zemlje uvoznice energije, dok su pojedini izvoznici nafte i gasa sa Bliskog istoka pretrpeli značajan pad prihoda od izvoza usled poremećaja na tržištu, dodaje se u saopštenju.

Iako će zvanično u fokusu Prolećnog zasedanja MMF i SB biti  rasprave o rastu, inflaciji i razvoju, ipak jedna od glavnih diskusija biće o tome kako reformisati te svetske finansijske institucije i ko kontroliše globalni finansijski sistem, SAD ili Kina, ali i pitanje odnosa SAD prema MMF-u i SB pod politikom predsednika Donalda Trampa.

Postoji sve veći jaz između Zapada koji želi da zadrži kontrolu i Globalnog juga i Kine koji traže veći uticaj.

Trampova doktrina "America First" ima fokus na domaće interese, dok su MMF i SB zasnovane na multilateralizmu, što je u sukobu s tim pristupom.

SAD su ključni finansijer i imaju ogroman uticaj u MMF-u i SB i Vašington bi mogao da smanji podršku i uspori odluke i tako parališe njihov rad.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.