Ekonomisti MMF-a Pjer-Olivije Gurinša, Borha Grasija, Delfin Pradi i Rodrigo Valdes navode u analizi da aktuelni energetski šok, izazvan ratom na Bliskom istoku i rastom cena nafte i gasa, predstavlja klasičan negativan šok ponude koji povećava inflaciju i usporava privredni rast.
MMF ocenjuje da vlade ne treba da pokušavaju da potpuno zaustave rast cena kroz široke subvencije i zamrzavanje cena, osim u izuzetnim situacijama, jer takve mere mogu da budu veoma skupe i teško održive, kao i da dodatno povećaju globalnu tražnju za energijom.
Umesto toga, Fond preporučuje privremenu i ciljanu pomoć najugroženijim domaćinstvima kroz gotovinske transfere i postojeće sisteme socijalne zaštite, kako bi se sačuvali tržišni cenovni signali i ograničili budžetski troškovi.
Eksperti MMF-a upozoravaju da siromašnija domaćinstva troše dva do tri puta veći deo prihoda na energiju i hranu nego bogatiji slojevi stanovništva, zbog čega su posebno izložena rastu cena.
Kada je reč o kompanijama, MMF preporučuje kratkoročnu pomoć za likvidnost, poput državnih garancija za kredite, poreskih odlaganja i kreditnih linija, umesto direktnih subvencija ili ubrizgavanja kapitala.
Fond navodi da bi opšte subvencije za energiju, smanjenje poreza ili kontrola cena mogli da budu opravdani samo ako je šok privremen, ako postoji rizik od nekontrolisanog rasta inflacije i ako država ima dovoljno fiskalnog prostora da podnese troškove, piše Tanjug.
MMF ističe da su zemlje u razvoju u težoj poziciji od razvijenih ekonomija zbog slabijih socijalnih sistema, većeg udela hrane i energije u potrošnji građana i skupljeg zaduživanja, navodi se u analizi objavljenoj na veb stranici Fonda.
U zaključku analize, Fond poručuje da vlade treba da primenjuju "disciplinovan i postepen pristup", počev od ciljanih i privremenih mera, uz dodatne intervencije samo ako se kriza produbi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)