Zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom, izazvalo je snažne potrese na globalnim tržištima i otvorilo pitanje dugoročnih posledica po svetsku ekonomiju. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao da u ovom trenutku to neće imati dramatične posledice jer ozbiljne države raspolažu robnim rezervama. Međutim, kako kaže, ako kriza potraje, nema dileme da će problem imati globalne razmere.

Reakcije svetskih sila već su vidljive. Kina je, kako navodi, uputila direktan apel Iranu da ne zatvara moreuz, svesna koliko je stabilnost energetskih tokova ključna za njenu privredu.

Istorijski maksimum cene nafte zabeležen je 2008. godine, kada je barel dostigao 147 dolara. Danas su berze u padu, dok investitori utočište traže u takozvanoj sigurnoj imovini.

"Psihološki efekti ponekad znaju da budu veći uzrok problema nego realne činjenice. Najgore je ono što se useli u našu glavu", ističe Savić, podsećajući na globalnu finansijsku krizu iz 2008. godine.

Profesor podseća i na poruku sa Samita G20 održanog u Londonu 2009. godine kada je rečeno da se nad svetom nadvila globalna opasnost, i da su sada svetu potrebne zajedničke mere.“

"Danas takvog jedinstva nema. Svet je podeljen, postoje blokovi, sukobi i različiti interesi. Zato je ova situacija opasnija nego 2008. godine", ocenjuje profesor.

Da li se mogu očekivati inflatorni šokovi

Na pitanje da li se mogu očekivati inflatorni šokovi, Savić odgovara potvrdno, ali uz dozu opreza.

"To je spirala – rast cena nafte i gasa povlači rast cena u svim sektorima. Ipak, ne očekujem da će se to dogoditi preko noći", objašnjava on.

Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost nestašica energenata, što bi, prema njegovim rečima, bio "najcrnji scenario".

Jačanje Rusije na evropskom tržištu

Govoreći o geopolitičkim posledicama, Savić smatra da bi Rusija mogla da ojača svoju poziciju, naročito na evropskom tržištu.

"Evropa će morati da razume da je najbliži komšija često i najvažniji partner. Ekonomija i politika ne mogu se uvek voditi istim aršinima", navodi on.

Savić ukazuje da su Sjedinjene Američke Države trenutno u specifično povoljnoj poziciji, budući da su od najvećeg uvoznika postale neto izvoznik nafte, zahvaljujući eksploataciji iz škriljaca.

"Sva svetska trgovina naftom obavlja se u dolarima, što Americi daje dodatnu prednost", podseća profesor.

Evropa je, ocenjuje, najizloženija riziku. Cena gasa na evropskom tržištu već beleži rast, a alternativni pravci snabdevanja pokazali su se skupljim.

"Tečni gas iz Amerike značajno je skuplji od ruskog. To je realnost sa kojom se Evropa suočava", kaže Savić.

Posledice ekonomske krize neminovne i u Srbiji

Posledice će, dodaje, neminovno osetiti i Srbija. Već pri narednom formiranju cena goriva moguće su korekcije naviše.

"Država može da reaguje kroz akcize i PDV, ali to znači manje novca za subvencije i pomoć privredi. To je uvek balansiranje između dve loše opcije", objašnjava.

Na pitanje šta bi prvo moglo da poskupi, Savić ističe da su to pre svega nafta i gas, ali i svi proizvodi i usluge koje zavise od energenata.

Poseban izazov predstavljaće i eventualno povećanje referentne kamatne stope u borbi protiv inflacije.

"Ako kamate porastu, rate kredita će biti veće. Građani koji imaju zaduženja to će direktno osetiti“, upozorava on.

Pored energetike, udar bi mogli da pretrpe i avio-saobraćaj, industrija i osiguravajuće kuće, ali i strane kompanije koje posluju u Srbiji, piše RTS.

"Svi smo u istoj igri. Razlika je samo u brzini kojom će posledice stići do pojedinih zemalja. Da će stići – u to nema sumnje“, zaključuje profesor Ljubodrag Savić.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.