Reč je o zovi, biljci koja poslednjih godina privlači sve veću pažnju evropskog tržišta zbog široke primene u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Stručnjaci ističu da upravo ovakve kulture mogu da postanu važan izvozni adut domaće poljoprivrede.

Daje veći prinos od grožđa, a zahteva manje ulaganja

Zova je među proizvođačima sve zanimljivija jer može da donese prinose od 10 do 12 tona po hektaru, uz zaradu veću od 4.300 evra.

Ono što je dodatno izdvaja jeste činjenica da zahteva znatno manje ulaganja od mnogih tradicionalnih voćarskih kultura.

Prema iskustvima proizvođača, uz dobru agrotehniku i povoljne vremenske uslove, prinos može biti i znatno veći, prenosi Dnevno.

"Na istoj površini možete ostvariti najmanje isti prinos kao kod grožđa, a često i mnogo više. Ulaganja su manja, hemijska zaštita je minimalna, a berba jednostavnija", objašnjava dugogodišnji proizvođač zove iz Horgoša Jene Šerfeze.

Evropa traži proizvode od zove

Potražnja za proizvodima od zove iz godine u godinu raste, posebno na tržištu Evropske unije gde se sve više traže proizvodi iz održive i ekološke proizvodnje.

U Srbiji se zova najčešće koristi za proizvodnju sokova i sirupa, ali u mnogim evropskim zemljama njena primena je mnogo šira.

Koristi se u:

  • prehrambenoj industriji

  • farmaceutskoj proizvodnji

  • proizvodnji prirodnih boja

  • kozmetičkoj industriji

  • proizvodnji dodataka ishrani

Stručnjaci navode da postoji čak 75 različitih načina primene ove biljke.

Biljka bogata vitaminom C i lekovitim svojstvima

Zova je poznata i po svojim korisnim svojstvima.

Njen plod bogat je vitaminom C, dok pojedini sastojci iz kore biljke, prema istraživanjima, mogu imati zaštitnu ulogu protiv određenih virusa.

Iako se vekovima koristi u narodnoj medicini, stručnjaci smatraju da njen puni potencijal još nije dovoljno istražen.

Sve veća zarada od ploda

Proizvođači navode da otkupljivači često traže i cvet zove, ali većina njih ipak se odlučuje za berbu plodova krajem leta.

Razlog je jednostavan - zarada od plodova može biti i nekoliko puta veća.

Zbog rastuće tražnje, mnogi smatraju da bi upravo prerada mogla da bude naredni korak u razvoju ovog sektora.

"Imao sam ponude iz Švajcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim gotove proizvode. Potražnja je velika, posebno za proizvode koji se koriste u farmaceutske svrhe", kaže Šerfeze.

Prirodna alternativa koja dobija na značaju

Dodatni rast interesovanja za zovu povezan je i sa promenama u prehrambenoj industriji.

Nakon ograničavanja upotrebe pojedinih sintetičkih boja u hrani na zapadnim tržištima, zova je postala tražena i kao izvor prirodnih boja.

Upravo zbog toga stručnjaci smatraju da bi ova kultura u narednim godinama mogla da zauzme mnogo važnije mesto u domaćoj poljoprivredi.

Velika šansa za domaće proizvođače

U vreme kada evropsko tržište sve više traži prirodne, održive i ekološki prihvatljive proizvode, zova se izdvaja kao kultura koja spaja relativno niska ulaganja, stabilnu potražnju i mogućnost dobre zarade.

Zbog toga mnogi veruju da bi biljka koju su proizvođači godinama zanemarivali uskoro mogla da postane jedna od najisplativijih voćarskih kultura u regionu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Expo

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.