U taj težak posao upustio se jedan povratnik iz Nemačke koji uživa njihovu penziju. Dok većina njegovih vršnjaka odmara u zasluženom miru, Anton (Tonćo) Cvitković iz Pologa kod Mostara odabrao je krš, hercegovačko sunce i neumoran rad. Umesto odmora, njegov svakodnevni ritam diktira stado od čak 500 ovaca i 120 koza koje čuva na području Širokog Brijega. Za Antona ovo nije samo preživljavanje, već svestan izbor i način života koji u Hercegovini, nažalost, polako nestaje.

Energija koja zrači pozitivno

Njegov radni dan ne poznaje klasično radno vreme, a energija kojom zrači nadmašuje i mnogo mlađe od njega. „U polju ovo može da čuva jedan, ali nas ima više i menjamo se. Ovo je posao za ceo dan, nije to osam sati pa kući“, ističe Anton. Iako je proveo godine u inostranstvu, povratak korenima doneo mu je mir koji u tuđini nije imao, pa kratko i jasno zaključuje kako mu je ovde „bolje nego u Nemačkoj“. Uprkos težini posla, vedar duh ga ne napušta, a fizička spremnost mu je na zavidnom nivou. Šaljivo napominje da ima 60 godina, ali da je „još kao zec“. Ipak, svestan je da priroda ne prašta greške, posebno u zimskim i prolećnim mesecima kada nema dovoljno ispaše, a stado zahteva maksimalnu posvećenost, naročito u vreme jagnjenja, piše Dnevno.

Posao koji nosi i rizike

Život čobana u Hercegovini nosi i stalne rizike, a najveća pretnja nisu vukovi, već lutajući psi koji znaju da naprave nezapamćenu štetu. Kada se ovce jagnje, oprez mora biti na vrhuncu. „Dešavalo se i troje jagnjadi, ali onda im se daje flašica, jer je to malo problematično“, objašnjava Anton, dodajući kako priroda fascinira svojom brzinom jer „janje nakon pola sata već stoji na nogama, za dva sata ga više ne možeš stići“. Osim borbe s prirodom, Anton se suočava i sa modernim problemom – nedostatkom radne snage. Čobane je u Hercegovini postalo gotovo nemoguće pronaći, pa radnici uglavnom dolaze iz drugih delova Bosne i Hercegovine, a cena njihovog rada stalno raste. „Danas je normalna plata za čobana oko 2.500 KM i za ovako veliko stado ništa manje od toga“, kaže Anton.

Najveći izazov

Najveći izazov je činjenica da stoka ne poznaje praznike ni slobodne dane, pa posao traje svih 365 dana u godini. Iako je tržište nestabilno, Anton ne odustaje od domaće proizvodnje. Prošlogodišnja cena jagnjadi od 25 KM (oko 12,50 €) bila je zadovoljavajuća, ali budućnost je uvek neizvesna. Dok pomaže jagnjadima da dođu na svet i obilazi hercegovačke pašnjake, Anton Cvitković ostaje živi simbol jednog vremena koje nestaje, dokazujući da penzija ne mora biti kraj rada, već početak povratka onome što čoveka istinski ispunjava.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.