Da li je obrazovanje za zanatske profesije sigurniji izbor i ko na kraju zarađuje više - master ili master?

Put "prvo srednja škola, pa univerzitet" više nije toliko privlačan mnogim ljudima u Nemačkoj kao što je bio ranije. Mladi se plaše neizvesnih izgleda za zapošljavanje, između ostalog i zbog brzog razvoja veštačke inteligencije (VI).

Stručnjaci procenjuju da bi VI mogla da ugrozi čak polovinu početnih radnih mesta u takozvanim profesijama zasnovanim na znanju visokog obrazovanja.

Rast nezaposlenosti među visokoobrazovanima Istovremeno, nezaposlenost među akademski obrazovanim građanima raste godinama.

"Pre pandemije koronavirusa iznosila je 2,1 odsto, a danas je na nivou od 3,3 odsto", ističe Enco Veber iz Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) u Nirnbergu, u intervjuu za ARD.

Međutim, Veber ne govori o „eksplicitnoj krizi akademika“. Prosečna stopa nezaposlenosti je još više porasla.

Međutim, jasno je da čak ni visokoobrazovani više nisu imuni na trenutnu ekonomsku krizu.

Zanatstvo - dobri profesionalni izgledi 

Prodor veštačke inteligencije trenutno čini zanatska zanimanja atraktivnijim za mlade ljude. Za razliku od brojnih kancelarijskih poslova, zanatstva se smatraju posebno otpornim na uticaj VI.

Pored toga, postoje i atraktivne mogućnosti za razvoj i dodatnu obuku, koje igraju važnu ulogu u odluci "zanatstvo ili studije".

Istovremeno, gotovo da nema ekonomskog sektora u Nemačkoj koji toliko pati od nedostatka kvalifikovane radne snage kao zanatstvo. Uprkos dobrim profesionalnim izgledima, oko 200.000 radnih mesta ostaje nepopunjeno.

Posebno su pogođena mala preduzeća. Prema Izveštaju o stručnom obrazovanju za 2025. godinu, oko 19.000 radnih mesta u zanatstvima je nedavno ostalo nepopunjeno širom Nemačke, što je 18 procenata svih ponuđenih radnih mesta za stručno osposobljavanje u kompanijama.

"Još uvek previše mladih ljudi, i njihovih roditelja, nema pravi uvid u raznovrsne i odlične profesionalne perspektive koje zanatstvo nudi", kaže predsednik Bavarske zanatske komore Franc Ksaver Peteranderl.

Oni koji se odluče za stručno obrazovanje takođe imaju koristi od ranijeg početka zarađivanja.

"Ako završim studije sa 25 godina, a zatim otplaćujem studentski kredit još pet godina, već imam 30 godina", kaže futurolog Hartvin Mas iz Instituta za istraživanje generacija.

U zanatstvu, s druge strane, mladi ljudi zarađuju ranije - "i to upravo u fazama života u kojima im je novac najpotrebniji".

Doživotna zarada: kada se studije isplate

Dok studenti provode godine na fakultetu, njihove vršnjaci u stručnom obrazovanju već ostvaruju prihod i mogu početi da grade imovinu.

Pogled na takozvanu doživotnu zaradu - zbir bruto prihoda tokom celog radnog veka - pokazuje da akademici tek kasnije dostižu tu početnu prednost u odnosu na kvalifikovane radnike.

Prema studiji Instituta za primenjena ekonomska istraživanja (IAW) na Univerzitetu u Tibingenu, oni počinju da zarađuju više tek sa 39 godina.

Poređenje prihoda: Master i Master Ako se posmatraju samo mesečni prihodi, razlike su još izraženije.

Prema Anketi o zaradama za 2024. godinu Saveznog zavoda za statistiku, zaposleni sa master diplomom, diplomom, master diplomom ili položenim državnim ispitom zarađuju u proseku 6.850 evra bruto mesečno.

Zaposleni sa završenim stručnim obrazovanjem, s druge strane, zarađuju u proseku 3.973 evra.

Međutim, oni koji polože master ispit su finansijski mnogo bolje stojeći. Majstori zarađuju u proseku oko 5.300 evra mesečno - 1.300 evra više od kvalifikovanih radnika bez master diplome, pa čak i oko 100 evra više od zaposlenih sa završenim osnovnim akademskim studijama.

"Master bonus" - zašto se isplati obuka

Ovaj takozvani "master bonus" čini dodatno obrazovanje profitabilnom investicijom i otvara vrata ka rukovodećim pozicijama ili samozapošljavanju.

"Ljudi sa master diplomom imaju izuzetno povoljne pokazatelje na tržištu rada - kako u pogledu zaposlenosti, tako i visine zarade", naglašava Veber.

Neki zanatski poslovi se smatraju posebno perspektivnim i finansijski atraktivnim. To su, pre svega, zanimanja važna za industriju, posebno u oblastima energetske tehnologije i automatizacije - od mehatronike do električara, kaže Hartvin Mas.

"Potreba za akademskim poslovima će nastaviti da raste", dodao je on.

Istovremeno, prema Veberu, i dalje postoje jaki argumenti u korist studija.

"Akademski obrazovani i dalje imaju ubedljivo najniže stope nezaposlenosti i najveće zarade. Naše projekcije pokazuju da će potreba za akademskim poslovima nastaviti da raste", kazao je on.

Zato se pitanje da li stručno obrazovanje ili studije u principu nude više šansi često ispostavlja previše pojednostavljenim.

Za lični izbor karijere mladih ljudi, ključno je na kraju koji put zaista odgovara njihovim sposobnostima, interesovanjima i životnim planovima.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.