Prema zvaničnim statistikama, potrošačke cene su u martu porasle za 2,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, dok je godišnja inflacija dostigla 3,9 procenata.

Iako se rast cena beleži u više kategorija, ključni generator poskupljenja ostaje energija, odnosno gorivo.

Najveći skok zabeležen je upravo u tom segmentu - cene dizela više su za 24,1 odsto, benzina za 11,4 odsto, dok su ostala goriva poskupela gotovo 20 procenata. Posledično, troškovi transporta porasli su za 7,3 odsto, a naročito se izdvajaju avio-karte koje su na mesečnom nivou skuplje čak 26,2 odsto.

Rast cena goriva direktno je povezan sa globalnim tržišnim poremećajima i nestabilnostima na Bliskom istoku, što dodatno opterećuje ekonomije koje zavise od uvoza energenata, poput grčke.

U sektoru hrane rast cena je umeren, ali prisutan. Najviše su poskupeli jogurt, voće i povrće, dok su istovremeno pojedini proizvodi pojeftinili - testenina, govedina, riba i jestiva ulja. Ovakva kretanja ukazuju na kombinaciju sezonskih faktora i promena u lancima snabdevanja.

Posebno izražen mesečni rast zabeležen je kod garderobe i obuće, gde su cene porasle za 21,9 odsto. Ipak, analitičari ovaj skok delimično pripisuju završetku sezonskih sniženja i povratku na redovne cenovne nivoe.

U širem ekonomskom kontekstu, rast inflacije dolazi u osetljivom trenutku za Grčku, koja se u velikoj meri oslanja na turizam. Više cene transporta i avio-karata mogle bi da utiču na interesovanje turista, ali i na ukupnu potrošnju tokom predstojeće letnje sezone.

Stručnjaci upozoravaju da bi dalji razvoj situacije u velikoj meri zavisio od kretanja cena energenata na svetskom tržištu. Ukoliko se pritisci nastave, realno je očekivati dodatna poskupljenja u više sektora, što bi moglo dodatno opteretiti budžete domaćinstava i usporiti ekonomski oporavak.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.