Dok su sezonski poslovi ranije predstavljali siguran izvor prihoda, sve više radnika danas bira lokalne poslove ili odlazak u inostranstvo. Istovremeno, poslodavci na primorju sve više angažuju strane radnike, što značajno menja strukturu turističke radne snage.

„Čini mi se da je svake godine sve manje naših radnika, a sve više stranaca. Prošle godine sam radila u Istri za platu od 1.450 evra, ali sada nude istu platu bez smeštaja i obroka. To nije normalno, ne znam ko će tako raditi,“ kaže Marinela, recepcionerka iz Osijeka, piše Večernji list.

Dodaje da sezonski rad više ne donosi istu računicu kao ranije, jer su troškovi života znatno porasli.

Ipak, iskustva nisu svuda ista. Zorica iz Osijeka navodi da već tri godine radi kao čistačica u porodičnom hotelu na Kvarneru, gde uz platu veću od 1.000 evra ima obezbeđen smeštaj i obroke, zbog čega planira da se vrati i ove godine.

Pad interesovanja domaćih radnika jasno se vidi i u ukupnim brojkama. Iz cele Hrvatske prošle godine na sezonski rad otišlo je 2.547 ljudi, što je značajno manje nego ranije. Slavonci, koji su nekada činili većinu, danas su u manjini.

Istovremeno, raste broj stranih radnika. Prošle godine izdato je oko 170.000 radnih dozvola, najviše državljanima Bosne i Hercegovine, Nepala, Srbije, Filipina i Indije. Iako popunjavaju nedostatak radne snage, njihovo prisustvo utiče i na uslove rada i visinu plata.

„Slavonci danas imaju više opcija nego ranije, a lokalno tržište rada u kontinentalnoj Hrvatskoj postalo je konkurentnije. Takođe, inostranstvo privlači sve veći broj radnika koji traže stabilnije uslove od privremenog sezonskog zaposlenja,“ objašnjava Krešo.

Sve ukazuje na to da će se trend smanjenja domaćih sezonskih radnika nastaviti, dok će turistički sektor na Jadranu sve više zavisiti od stranih radnika.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.