Predložene carine i smanjenje poreza Donalda Trampa mogli bi da dovedu do inflacije, primoravajući Federalne rezerve da zauzmu oštriji stav. Tramp je takođe izrazio nameru da utiče na odluke Fed-a, što bi potencijalno moglo doći u sukob s autonomijom centralne banke.
Dok Amerikanci iščekuju ishod predsedničkih izbora 2024. godine, potencijalni ekonomski uticaj Trampove administracije na politiku Federalnih rezervi postao je ključno pitanje za investitore.
Dok se gotovo svi analitičari slažu da će predložene carinske mere Donalda Trampa verovatno dovesti do rasta inflacije, zabrinutost se takođe odnosi na potencijalni uticaj koji bi mogao ostvariti na politiku Federalnih rezervi i rizike koje bi mogao da predstavlja za nezavisnost centralne banke.
Inflacione politike Trampa mogle bi podstaći oštriji odgovor Fed-a
Tramp se obavezao da ponovo uvede carine na uvoz, predlažući 60 odsto carine na kineske proizvode i 10 odsto carine na uvoz iz drugih zemalja.
U kombinaciji s mogućim poreskim olakšicama i strožom imigracionom politikom, ekonomisti široko gledaju na ove predloge kao inflacione, sa verovatnim jačanjem pritisaka cena u američkoj ekonomiji.
Nedavna analiza JP Morgana sugeriše da bi ove carine, zajedno s poreskim olakšicama, mogle povećati inflaciju za procenjenih 2,5 procentnih poena. Ako inflacija značajno poraste, Fed, koji je zadužen za očuvanje stabilnosti cena, verovatno će morati da odgovori strožom monetarnom politikom.
Trampove politike mogle bi da ugroze nezavisnost Fed-a
Nezavisnost Federalnih rezervi od političkog uticaja široko se smatra ključnim za stabilnu i kredibilnu monetarnu politiku. Ova autonomija omogućava Fed-u da donosi odluke zasnovane na ekonomskim podacima i dvojnom mandatu centralne banke - podsticanju maksimalne zaposlenosti i stabilnosti cena - umesto pod političkim pritiscima.
Iako američki predsednik nema direktnu kontrolu nad odlukama Fed-a, postoje indirektni načini na koje predsednik može ostvariti uticaj. Na primer, javne izjave, kritike ili čak pretnje u vezi s odlukama Fed-a mogu stvoriti buku na tržištu i potencijalno uticati na javno mnjenje.
Tokom svog prethodnog mandata, Tramp je često kritikovao Fed i njegovog predsednika Džeroma Pauela, kog je imenovao 2018. godine. Tramp je često pozivao Fed da zauzme blaži stav, javno pritiskajući za smanjenje kamatnih stopa i čak pozivajući na negativne kamatne stope kad je federalna kamatna stopa bila blizu nule.
Stručnjak sa Instituta Brukings, Sara A. Binder, smatra da će Tramp –nesumnjivo– vršiti pritisak na Federalne rezerve ako bude izabran.
Trampov potencijalni uticaj na buduće rukovodstvo Fed-a
Ukoliko bude reizabran, Tramp je nagovestio da neće podržati ponovno imenovanje Pauela za predsednika Fed-a kada mu sadašnji mandat istekne u maju 2026. godine.
Međutim, neizvesno je da li bi Tramp pokušao da smeni Pauela s te pozicije samo godinu dana pre isteka njegovog mandata.
Ekonomista Kapital Ekonomiksa, Stiven Braun, sugerisao je da bi Tramp mogao da pokuša da reformiše Fed kroz buduća imenovanja, umesto da pokuša prevremenu smenu Pauela.
– Nije jasno da li bi Donald Tramp, ako bude izabran, imao značajnu korist od pokušaja da smeni predsednika Fed-a Džeroma Pauela s funkcije samo godinu dana pre nego što mu mandat ionako istekne. Tramp bi mogao preusmeriti svoje napore na obezbeđivanje podrške Senata za buduće nominacije za Odbor guvernera Fed-a – objasnio je Braun za Euronjuz Biznis.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
