Spot cena zlata 16. juna iznosila je 4.339 dolara po unci, nakon što je 11. juna dostigla 4.022 dolara, najniži nivo od novembra 2025. godine. Tokom prošle godine zlato je poskupelo čak 64 odsto, što predstavlja najveći godišnji rast u poslednjih 46 godina.
„Novi svetski nered“
Status zlata kao sigurnog utočišta privremeno je oslabljen nakon izbijanja rata u Iranu. Dodatni pritisak na cenu stvorila su očekivanja viših kamatnih stopa u SAD nakon snažnih podataka sa tržišta rada.
„U veoma kratkom roku tržište mora da ‘svari’ rizik od povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi i jačeg dolara“, izjavio je za Reuters Aakash Doshi, rukovodilac strategije za zlato i metale u State Street Investment Management.
Analitičari očekuju da bi cena zlata mogla ponovo da poraste nakon što su Iran i SAD usaglasili tekst memoranduma o razumevanju za okončanje rata i najavili ponovno otvaranje Hormuškog moreuza nakon njegovog potpisivanja. Smirivanje geopolitičkih tenzija već se odražava na tržištu nafte: Brent je pao ispod 83 dolara po barelu, dok se američki WTI kreće oko 80 dolara.
Višegodišnji rast zlata prvenstveno su podstakle centralne banke, koje poslednjih godina intenzivno povećavaju svoje zlatne rezerve. Potražnju je dodatno podržala potraga investitora za sigurnom imovinom usled trgovinskih tenzija, pitanja nezavisnosti američke centralne banke i nastavka rata u Ukrajini.
„Dok su analitičari bili zaokupljeni Trampovim ‘novim svetskim neredom’, sada se čini da su prošlogodišnji ogromni dobici u velikoj meri bili podstaknuti očekivanjima smanjenja kamatnih stopa. Upravljane kratke pozicije na COMEX tržištu zlata bile su u nedelji zaključno sa 2. junom na najnižem nivou od januara 2025, što ostavlja značajan prostor za povećanje medveđih opklada“, istakao je Adrian Ash iz BullionVault-a, prenosi Reuters.
Međutim, dok deo investitora nakon rekordnog rasta realizuje profit, centralne banke šalju potpuno drugačiju poruku. One ne samo da ne odustaju od zlata, već planiraju da ga kupuju više nego ikada.
To pokazuje najnovije istraživanje World Gold Council, sprovedeno među 76 centralnih banaka, što je najveći broj učesnika otkako se anketa sprovodi već devet godina. Rezultati pokazuju gotovo jednoglasan optimizam prema zlatu: 89 odsto ispitanika očekuje rast ukupnih zlatnih rezervi centralnih banaka u narednih godinu dana, a rekordnih 45 odsto planira da poveća sopstvene rezerve. Smanjenje rezervi očekuje svega jedan odsto ispitanih banaka, preneo je Poslovni.
Poruka je jasna: centralne banke smatraju da period geopolitičkih potresa i monetarne neizvesnosti još nije završen.
Zlato više nije samo zaštita od inflacije. Za monetarne vlasti ono postaje osiguranje od sve nepredvidivijeg sveta. Očuvanje vrednosti, efikasnost u kriznim periodima i diverzifikacija rezervi ostaju ključni razlozi za držanje zlata, ali sve veći značaj dobija zaštita od geopolitičkih rizika.
To je posebno vidljivo u zemljama koje World Gold Council svrstava među tržišta u nastajanju i ekonomije u razvoju (EMDE – Emerging Markets and Developing Economies). Među njima čak 95 odsto centralnih banaka smatra geopolitičku nestabilnost jednim od najvažnijih faktora u upravljanju rezervama, dok je u razvijenim ekonomijama taj udeo 67 odsto. Inflacija zabrinjava 84 odsto EMDE banaka, naspram 61 odsto u razvijenim zemljama.
Rat u Iranu dodatno je pojačao takvu percepciju rizika. Geopolitička nestabilnost ove godine prvi put je pretekla inflacione pritiske na listi faktora koji utiču na upravljanje međunarodnim rezervama. Ipak, najvažniji faktor i dalje ostaju kamatne stope, koje je ključnim elementom označilo 92 odsto ispitanika.
Anketa pokazuje i da centralne banke postepeno smanjuju oslanjanje na američki dolar. Gotovo tri četvrtine ispitanika očekuje da će udeo dolara u globalnim rezervama tokom narednih pet godina biti manji nego danas. Za evro i kineski renminbi uglavnom se očekuje stabilan udeo, dok bi zlato trebalo da nastavi da dobija na značaju.
Zanimljivo je i kako planiraju da finansiraju nove kupovine. Polovina ispitanih centralnih banaka planira da nove kupovine zlata finansira kroz domaće programe otkupa u lokalnoj valuti, dok je 38 odsto spremno da proda deo druge rezervne imovine kako bi oslobodilo prostor za dodatne količine plemenitog metala.
Centralne banke ne menjaju samo strukturu rezervi već i način njihovog čuvanja. Bank of England ostaje najpopularnija lokacija za skladištenje zlata, dok je udeo centralnih banaka koje koriste Swiss National Bank pao sa 12 na šest odsto. Slede skladištenje u sopstvenoj zemlji, koje koristi 49 odsto centralnih banaka, i Bank for International Settlements sa 16 odsto.
Odvojeno od ostale imovine
Iza tih brojki krije se novi trend – povratak zlata kući. Devet odsto centralnih banaka tokom poslednjih godinu dana povećalo je domaće skladištenje zlata, a deset odsto dodatno je diverzifikovalo inostrane lokacije. Slični planovi najavljeni su i za narednih godinu dana, što pokazuje da pitanje fizičke kontrole nad zlatom postaje sve važnije.
Prilikom kupovine fizičkog zlata, centralne banke i dalje preferiraju London Good Delivery poluge, koje predstavljaju globalni standard na tržištu plemenitih metala. Kao prvi izbor navodi ih 62 odsto ispitanika, a među EMDE zemljama čak 71 odsto.
Za većinu monetarnih vlasti zlato je pre svega strateška imovina. Čak 76 odsto banaka njime upravlja odvojeno od ostalih rezervnih sredstava, a tri četvrtine ispitanika navodi upravo njegov strateški značaj kao glavni razlog za takav pristup.
Sve to potvrđuje da centralne banke više ne posmatraju zlato kao relikt starog monetarnog sistema. U vremenu ratova, trgovinskih sukoba, rastućih dugova i političke neizvesnosti, ono ponovo postaje jedan od ključnih stubova međunarodnih rezervi. Dugoročno gledano, zlato bi moglo da se vrati ulozi dominantnog sigurnog utočišta, naročito ako se nastavi rast fiskalnih deficita i slabljenje poverenja u glavne svetske valute.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)