Poreska uprava je februara 1989. godine predstavila preliminarnu listu najbogatijih građana iz prethodne godine, u kojoj se navodi da su najveća primanja imali privatni ugostitelji, pevači, kompozitori narodne muzike, trgovački putnici, predstavnici stranih kompanija, fudbaleri, likovni umetnici, novinari i univerzitetski profesori.
Zanimljivo je da na ovoj listi nije bilo političara. Vredi istaći da poreska osnovica nije bila ista za celu Jugoslaviju i da se obračunava po formuli: prosečni prihod puta tri, piše Slobodna Dalmacija.
U Beogradu je najveću zaradu zabeležio pevač narodne muzike (142 miliona dinara; nešto više od 52 hiljade maraka po kursu na kraju 1988), u Zagrebu predstavnik prodaje (61 milion dinara; nešto više od 22.000 maraka), a u Ljubljani akademskog vajara (28 miliona dinara, nešto više od 10.000 maraka). Za Sarajevo nema podataka, a rekord je postavio privatni ugostitelj iz Skoplja, koji je tokom 1988. godine zaradio 171 milion dinara (skoro 63 hiljade maraka).
Pošto smo tada još živeli u socijalizmu, najveće zarade u to vreme u odnosu na današnje su prosto smešne. Naravno, ne treba zanemariti ni činjenicu da je siva ekonomija cvetala, odnosno da nisu prijavljivane sve zarade.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
