Jedna od dilema koja muči zaposlene u Srbiji jeste otkaz za vreme bolovanja, a mnogi strahuju da zakon u tom neprijatnom slučaju nije na njihovoj strani.

To na sreću, nije tačno, zakon je jasan, ali postoj i izuzeci.

Prema rečima advokata Daneta Žigića, otkaz za vreme bolovanja zavisi od toga da li je radni odnos zasnovan na određeno ili neodređeno vreme.

- Pravo na bolovanje imaju ljudi koji su zadobili povrede na radu, profesionalno obolenje, dobrovoljno davanje organa i tako dalje. Svako korišćenje prava na bolovanje je zakonsko pravo zaposlenog i ne može biti razlog za otkaz koliko god da traje i koliko god da je učestalo. Zaposleni može koristiti pravo na bolovanje od mesec dana na osnovu nalaza lekara, a posle toga o nastavku bolovanja odlučuje neka prvostepena lekarska komisija i upravo zbog toga dolazi do zloupotrebe, pa se onda to reguliše zakonom koji štiti i jednu i drugu stranu - kaže Žigić za Bizportal.

Bolovanje kada je radni odnos na određeno vreme


Naš sagovornik je istakao da radni odnos može završiti otkazom i u toku bolovanja, ukoliko za vreme istog istekne rok zasnovanog radnog odnosa.

Objasnio je da ukoliko je ugovor o radu zasnovan na određeni broj meseci, radni odnos prestaje po isteku roka bez obzira, da li bolovanje još traje.

- Izuzetak su trudnice i  porodilje, kojima je poslodavac pružio određenu zaštitu i njima se radni odnos produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo, to jest porodiljsko i za posebnu negu deteta - naglasio je Žigić.

Dakle, privremena sprečenost za rad usled bolesti, ili nesreće na radu, ne može da bude razlog za otkaz, ali to ne znači da se radni odnos ne može prekinuti dok je zaposleni na bolovanju iz gorepomenutih razloga.

Žigić navodi i primer: ukoliko ste na bolovanju od 14. maja do 14. juna, a radni odnos se prekida 30. maja, otkaz će uslediti 30. maja, odnosno zaključnog dana vašeg ugovora o radu.

- Otkaz za vreme bolovanja, kada se radi na neodređeno vreme, je ono zbog čega se najčešće javljaju ljudi, a ne znaju da postoji razlika u odnosu na to da li je ugovor o radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme - kazao je Žigić.

Bolovanje kada je radni odnos na neodređeno vreme, a poslodavac posumnja na zloupotrebu


Ukoliko je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme, a poslodavac posumnja da je radnik lažirao bolovanje, poslodavac ima mogućnost da proveri da li je odsustvo opravdano.  Dalji postupak je podnošenje zahteva stručnoj zdravstvenoj organizaciji koja će proveriti sposobnost zaposlenog kao i da li je bolovanje opravdano u medicinskom smislu.

- Na osnovu izveštaja komisije koja je procenila opravdanost bolovanja i utvrdila da je u pitanju zloupotreba ili ukoliko je zaposleni odbio da se proceni njegova sposobnost za rad, takođe može uslediti otkaz - naveo je Žigić.

Takođe, dodao je da ako poslodavac posumnja da je bolovanje otvoreno kod njega, a da zaposleni radi neke druge poslove, komisija koja se formira za tu namenu odlazi do zaposlenog da proveri da li je kod kuće i da li je stvarno bolestan, kao i da ustanovi da li je činjenica da on za vreme bolovanja radi drugi posao.

Procedura o otkazu u slučaju lažiranja bolovanja


Ukoliko je lažiranje utvrđeno, procedura mora biti po propisima Zakona o radu, odnosno poslodavac mora ispoštovati svoje obaveze prema radniku.

Procedura je da poslodavac pismenim putem upozori zaposlenog na postojanje osnova za otkaz i da ostavi zaposlenom rok od 8 dana da se izjasni na navode iz upozorenja. Poslodavac je dužan da jasno navede činjenice i dokaze za otkaz. Radnik je dužan da primi upozorenje, a ukoliko to odbija, postoji mogućnost da se ono okači na oglasnu tablu ili zaposlenom pošalje na adresu prebivališta, što je automatski dokaz da je dokument primljen.

Šta ukoliko zaposleni ima primedbe?


- Ako zaposleni smatra da su njegova prava povređena, odnosno da nije ispoštovana procedura davanja otkaza ili smatra da sam razlog nije osnovan, može da podnese tužbu protiv poslodavca - rekao je Žigić, i napomenuo da kod sporazumnog otkaza zaposleni može da se žali ako poslodavac nije ispoštovao neki dogovor, odnosno na primer nije isplatio zaradu koju je po ugovoru morao.

Sagovornik nam je takođe rekao da se često dešava da zaposleni tuži poslodavca, a ukoliko je njegov argument to što nije na zakonit način dobio otkaz, u pitanju je čist slučaj. Ukoliko se ipak utvrdi da je neko lažirao bolovanje, to ne može biti osnov za tužbu protiv poslodavca.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.