Rast rezervi pre svega odražava snažnu globalnu potražnju za zlatom, koje se u periodima geopolitičke nestabilnosti i finansijske neizvesnosti smatra sigurnim utočištem za kapital.

Ipak, u Španiji zlato nikada nije bilo samo ekonomska kategorija. Njegovo mesto u kolektivnom pamćenju vezano je i za jednu od najkontroverznijih epizoda 20. veka – takozvano „moskovsko zlato“, termin koji i danas izaziva političke i istorijske polemike.

Šta zapravo predstavlja „moskovsko zlato“

Pre izbijanja Španskog građanskog rata 1936. godine, španske zlatne rezerve nisu bile među najvećima u svetu, ali su zemlji davale određeni finansijski kredibilitet i manevarski prostor u međunarodnoj trgovini.

Situacija se dramatično promenila izbijanjem rata. Zbog diplomatske izolacije i ograničenog pristupa međunarodnim finansijskim tokovima, republikanska vlada suočila se sa ozbiljnim problemom finansiranja ratnih troškova.

U tim okolnostima doneta je odluka da se većina zlatnih rezervi Banke Španije prebaci u inostranstvo, pre svega u Sovjetski Savez. Ukupno je oko 76 odsto rezervi, odnosno oko 510 tona zlata, prebačeno iz Kartagene u oktobru 1936. godine, piše Index.hr

Prema istoričarima, radilo se o strateškoj odluci tadašnje legitimne vlasti sa ciljem finansiranja kupovine oružja i vojne opreme.

Razbijanje istorijskih mitova

Savremena istraživanja pokazuju da je veliki deo političkih narativa o „krađi zlata“ zapravo posledica kasnijih ideoloških interpretacija.

Istoričari poput Anhela Luisa Vinjasa i Pabla Martina Aseñje navode da je zlato tokom rata potrošeno kroz dokumentovane transakcije, što je republikanskoj vladi omogućilo da gotovo tri godine finansira ratne operacije.

Iz te perspektive, prebacivanje zlata u SSSR tumači se kao ratna finansijska strategija, a ne kao konfiskacija ili pljačka.

Uloga propagande posle rata

Nakon završetka Građanskog rata, Frankov režim koristio je priču o „moskovskom zlatu“ kao snažno propagandno sredstvo. Tema je decenijama bila deo političkog diskursa i medijskih narativa, iako nije imala veći međunarodni odjek.

Gde se danas nalazi špansko zlato

Danas Španija raspolaže sa oko 281 tonom zlata, koje se čuva u Banci Španije i depozitima u SAD, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj, prema podacima Svetskog saveta za zlato.

Ove rezerve nemaju direktnu vezu sa zlatom iz perioda Građanskog rata, već su rezultat savremene monetarne politike, članstva u evrozoni i upravljanja deviznim rezervama.

Zlato danas – stabilnost, a ne ratni resurs

Rekordan nivo rezervi iz 2025. godine rezultat je pre svega rasta cene zlata na globalnom tržištu.

Za razliku od perioda Građanskog rata, kada je zlato bilo ključni resurs za opstanak države, danas ono predstavlja finansijski instrument stabilnosti i poverenja u ekonomiju.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.