Investiciona banka Goldman Saks objavila je zabrinjavajuću analizu prema kojoj su globalne zalihe nafte opasno blizu osmogodišnjeg minimuma. Eskalacija sukoba na Bliskom istoku i blokada Ormuskog moreuza, piše Rojters, prete potpunim kolapsom lanaca snabdevanja i nestašicom goriva širom sveta.

Globalne zalihe nafte su na putu da dostignu najniži nivo u poslednjih osam godina, a brzina kojom se one tope postaje ozbiljan razlog za zabrinutost jer je snabdevanje kroz ključni Ormuski moreuz i dalje drastično ograničeno, upozorio je Goldman Saks u svom najnovijem izveštaju.

Procenjuje se da trenutne globalne zalihe pokrivaju 101 dan globalne potražnje, ali banka predviđa da bi ta brojka mogla pasti na samo 98 dana do kraja maja. Iako one još uvek nisu na minimalnim operativnim nivoima, analitičari kažu da je tempo iscrpljivanja, zajedno sa gubicima zaliha koji pogađaju neke regione, alarmantan. Tržišta su već reagovala u panici, a cene nafte su skočile za oko šest procenata nakon najnovije eskalacije u sukobu u Zalivu.

Glavni pokretač ove energetske krize je takozvani rat između Irana i SAD iz 2026. godine, koji je paralizovao Ormuski moreuz, najvažniju svetsku transportnu rutu za naftu. Skoro petina svetske nafte prolazi kroz ovaj uski prolaz, a njegova blokada je efikasno izbrisala milione barela dnevno sa tržišta. Tenzije su dostigle vrhunac kada je Iran napao nekoliko brodova u moreuzu i zapalio naftnu luku u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ovaj čin predstavlja najveću eskalaciju od proglašenja prekida vatre pre četiri nedelje, a dogodio se kao direktan odgovor na pokušaj američkog predsednika Donalda Trampa da upotrebi mornaricu da deblokira plovni put. Situacija ostaje izuzetno nestabilna, a Vašington i Teheran su u opasnom klinču koji preti da dodatno destabilizuje ceo region.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) opisala je trenutnu situaciju kao „najveći poremećaj snabdevanja u istoriji globalnog tržišta nafte“. Kao odgovor na krizu, IEA je već odobrila koordinisano oslobađanje čak 400 miliona barela iz strateških rezervi kako bi se ublažio udarac potrošačima.

S druge strane, grupa od sedam zemalja OPEK+, uključujući Saudijsku Arabiju i Rusiju, složila se samo oko skromnog povećanja proizvodnje od 188.000 barela dnevno za jun, što analitičari smatraju nedovoljnim i samo delimičnim rešenjem s obzirom na obim problema. Zemlje koje su decenijama zavisne od bliskoistočne nafte sada su prinuđene da grozničavo traže alternativne dobavljače, vršeći ogroman pritisak na druge proizvođače i remeteći globalne trgovinske tokove.

Ono što je još zabrinjavajuće je brzina kojom se situacija preokrenula. Početkom 2026. godine, u januaru, globalne zalihe nafte bile su na najvišem nivou od februara 2021. Međutim, sukob koji je izbio krajem februara doveo je do dramatičnog pada. Podaci IEA pokazuju da su samo u martu globalne zalihe pale za zapanjujućih 85 miliona barela.

Goldman Saks stoga naglašava da, iako je malo verovatno da će ukupne zalihe dostići kritični minimum ovog leta, brzina kojom se tope stvara rizik od nestašice određenih proizvoda u pogođenim regionima. Zemlje potrošači su primorane da smanjuju sopstvene zalihe tempom koji je dugoročno neodrživ.

Situacija je posebno kritična na tržištu rafinisanih naftnih proizvoda, kao što su benzin, dizel i mlazno gorivo.

Prema procenama Goldman Saksa, komercijalne zalihe ovih proizvoda pale su sa nivoa koji je pokrivao 50 dana potražnje pre početka sukoba na 45 dana danas.Banka upozorava da su lako dostupne zalihe rafinisanih proizvoda opasno blizu veoma niskih nivoa.

Nestašice specifičnih proizvoda ključnih za industriju i transport, kao što su mlazno gorivo, sirovine za petrohemijsku industriju i tečni naftni gas (TNG), već se pojavljuju. Analitičari idu toliko daleko da upozoravaju na mogućnost fizičke nestašice mlaznog goriva u Evropi, što bi moglo imati nesagledive posledice po vazdušni saobraćaj i turizam, posebno kroz mlazno gorivo.

Posledice krize se već osećaju širom sveta. Cene nafte su eksplodirale, pri čemu je Brent, međunarodni standard za naftu, premašio 120 dolara po barelu na vrhuncu krize, a trenutno se trguje oko 113 dolara.

Ovaj skok cena podstiče inflatorne pritiske na globalnom nivou i snažno pogađa domaćinstva i industrije zavisne od nafte. Istovremeno, visoke cene i potencijalne nestašice dovode do fenomena poznatog kao "uništenje potražnje". Suočeni sa preskupim gorivom, potrošači i preduzeća smanjuju potrošnju.

Međunarodna agencija za energiju već je revidirala svoju prognozu potražnje za 2026. godinu, sa rasta na blagi pad. Goldman Saks takođe očekuje značajan pad globalne potražnje u tekućem kvartalu, što dodatno komplikuje već neizvesnu tržišnu situaciju, piše Poslovni dnevnik.

Svet se suočava sa periodom povećane neizvesnosti i volatilnosti, a brzina kojom se zalihe iscrpljuju biće ključni faktor koji treba pratiti u narednim nedeljama i mesecima.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.