Zemlje Evropske unije dale su zeleno svetlo za neviđeni plan izdavanja zajma od 35 milijardi evra kako bi se podržala ratom razorena ekonomija Ukrajine, koristeći zamrznutu imovinu Centralne banke Rusije kao kolateral.

Ovaj dogovor deo je šire inicijative saveznika G7 da se što pre obezbedi 45 milijardi evra (50 milijardi dolara) za Kijev. Zemlja se bori da obuzda obnovljenu rusku ofanzivu koja je ozbiljno oštetila njen energetski sistem i iscrpela vojne zalihe.

Prema rečima zvaničnika EU, 35 milijardi evra biće "nenamenske" i "neciljane", što znači da će ukrajinska vlada imati maksimalnu fleksibilnost u korišćenju pomoći. Brisel se nada da će početi da isplaćuje novac početkom sledeće godine.

Sporazum, postignut u sredu uveče od strane ambasadora, dolazi dan nakon što je Mađarska potvrdila da će blokirati ključnu promenu u režimu sankcija EU do završetka predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama 5. novembra.

Predložena izmena predviđa da zemlje članice obnavljaju sankcije na zamrznutu imovinu, vrednu oko 210 milijardi evra širom bloka, svakih 36 meseci umesto svakih šest meseci, kako nalaže trenutna praksa.

-Verujemo da bi ovo pitanje trebalo rešavati – produženje sankcija Rusiji – nakon američkih izbora. To je bio mađarski stav-rekao je Mihalj Varga, ministar finansija Mađarske, u utorak nakon sastanka ministara u Luksemburgu.

Duži period obnavljanja sankcija ima za cilj da projekat učini predvidljivijim i otkloni zabrinutosti koje su izrazili saveznici G7. SAD se posebno brinu da bi bilo koja pojedinačna članica EU u bilo kom trenutku mogla da blokira obnavljanje sankcija, odmrzne imovinu i ugrozi čitav projekat.

Najviše se strahuje od Mađarske, najviše pro-ruske članice EU, koja je stekla reputaciju blokiranja sankcija dok ne obezbedi sporne ustupke.

Prema planu G7, neočekivani profiti ostvareni od zamrznute imovine koristiće se za postepeno vraćanje iznosa koji će svaki saveznik pozajmiti Ukrajini. Ako ti profiti više ne budu dostupni, Zapad će morati da snosi troškove.

Prvobitno su EU i SAD trebale da ravnopravno doprinesu zajmu sa po 18 milijardi evra (20 milijardi dolara), ali je nedostatak konkretnih koraka sa strane Vašingtona doveo do toga da Brisel drastično poveća svoj udeo na 35 milijardi evra.

Doprinos EU mogao bi biti smanjen ako SAD, Kanada, Velika Britanija i Japan na kraju daju veće doprinose. Australija, koja nije članica G7, takođe bi mogla da učestvuje.

Sporazum postignut u sredu, koji još mora biti ratifikovan od strane Evropskog parlamenta, otvara put EU da prikupi svoj višemilijardni udeo pre kraja godine i započne isplate početkom 2025.

Međutim, odbijanje Mađarske da izmeni režim sankcija moglo bi usporiti konačnu odluku na nivou G7.

Očekuje se da će SAD ponuditi više novca ukoliko se period obnavljanja sankcija produži na 36 meseci. Predlog već ne ispunjava idealni cilj Vašingtona (neograničeno obnavljanje), pa se čini da blokada Budimpešte neće pomoći pregovorima.

U reakciji na sporazum, jedan diplomata je primetio da "jedan deo još uvek nedostaje".

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.