Rastuće tenzije na Bliskom Istoku privlače pažnju tržišnih analitičara zbog potencijalnog uticaja na globalno tržište nafte. Međutim, prema mišljenju energetskog analitičara dr. Yousefa Alshamarija, Evropa je sada u boljoj poziciji nego što je bila 2022. godine, i ne očekuje se da će doći do ponavljanja šoka cena energenata, kao nakon početka sukoba između Rusije i Ukrajine.
Cene nafte
Tokom prethodnih meseci, cene nafte bile su u padu, uprkos nedavnom blagom rastu cena usled odluke američke centralne banke (Federal Reserve) da smanji ključnu kamatnu stopu za pola procentnog poena 19. septembra. U trenutku izveštavanja, Brent sirova nafta se trgovala po ceni od 74 dolara po barelu, dok je američki WTI iznosio 71 dolar po barelu. Oba tržišna indeksa zabeležila su pad od oko 13 odsto tokom trećeg kvartala 2024. godine.
Iako su cene nafte porasle za 1,2 odsto tokom poslednje nedelje, tenzije na Bliskom Istoku mogle bi dodatno destabilizovati tržište. Ipak, dr. Alshammari veruje da će Evropa, zahvaljujući većem broju dobavljača, uspeti da izbegne ozbiljan ekonomski udar.
Diversifikacija snabdevanja smanjuje rizik
Prema rečima dr. Alshamarija, tržište nafte je sada mnogo diversifikovanije nego što je bilo pre dve godine, što smanjuje rizik od velikih poremećaja.
-Postoji više dobavljača na tržištu, što smanjuje zavisnost od određenih regija. Iako nestabilnost na Bliskom Istoku može izazvati određene poremećaje, Evropa je u boljoj poziciji i ne bi trebalo da doživi dramatičan šok kao 2022. godine - izjavio je on za Euronews Business..
Energetska tranzicija i bezbednost
Prema njegovom mišljenju Evropa mora da revidira svoje pristupe energetskoj tranziciji. -Energetski izazovi nisu novost za Evropu, ali preambiciozni klimatski ciljevi utiču na to gde idu investicije- objašnjava Alshamari.
On veruje da Evropa treba postaviti realističnije ciljeve za energetsku tranziciju, ali i da ulaže više u energetsku bezbednost, posebno u prirodni gas i nuklearnu energiju.
- Bez prirodnog gasa i nuklearne energije, energetska sigurnost u Evropi će ostati nestabilna - upozorio je Alshammari. On takođe naglašava da problem energetske sigurnosti ne uključuje samo zavisnost od Rusije, već i šire geopolitičke i tržišne faktore.
Treći izazov koji je dr. Alshamari istakao jeste potreba za jačim jedinstvom među državama članicama Evropske unije. -Kako bi Evropa osigurala stabilno snabdevanje energijom i sprovela tranziciju ka održivim izvorima energije, neophodna je veća koordinacija i saradnja između članica- naglasio je Alhamari
Iako rastuće tenzije na Bliskom Istoku nose određeni rizik za globalna energetska tržišta, Evropa je, zahvaljujući diversifikaciji izvora i stabilnijem tržištu, bolje pripremljena da izbegne šokove cena poput onih iz prethodnih godina. Međutim, dr. Alshammari upozorava da Evropa mora revidirati svoje klimatske ciljeve i povećati ulaganja u energetsku sigurnost kako bi izbegla buduće energetske krize. Ključno za stabilnost biće jedinstvo i saradnja među članicama Evropske unije, prenosi Euronews.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
