Nemačka, najveća privreda u Evropi, suočava se sa naglim pogoršanjem ekonomskog sentimenta, što ukazuje na rastuću zabrinutost zbog ekonomske budućnosti zemlje. Ovaj pad je posledica slabijeg rasta, problema u industrijskim sektorima poput automobilske industrije, inflacije, kao i globalnih ekonomskih neizvesnosti, uključujući uticaj geopolitičkih tenzija i poremećaja u lancima snabdevanja.

Pogoršanje ekonomskih prognoza često vodi smanjenju potrošnje i investicija, što može dodatno otežati oporavak nemačke ekonomije, koja se već suočava sa izazovima kao što su energetska kriza i promenljive ekonomske politike unutar i van Evropske unije.

Nemačka ekonomska perspektiva doživela je dramatičan i neočekivan pad u septembru, što signalizira produbljivanje krize poverenja u najveću ekonomiju evrozone, piše u analizi Euronjuz Biznis.

ZEW indeks ekonomske klime, ključni pokazatelj raspoloženja finansijskih stručnjaka, pao je sa 19,2 poena u avgustu na samo 3,6 poena u septembru, daleko ispod predviđanja od 17 poena. Ovo predstavlja najniži nivo indeksa od oktobra 2023. godine.

Podindeks koji meri trenutne uslove naglo je pao na 84,5 poena, sa 77,3 poena u avgustu, znatno ispod očekivanih 80 poena, što je najslabiji rezultat od maja 2020.

-Nada u brzo poboljšanje ekonomske situacije vidno bledi-rekao je predsednik ZEW-a, Achim Wambach.

Prognoze za narednih šest meseci pogoršale su se u većini industrija, a najveći pad zabeležen je u sektoru mašinstva, čelika, automobilske industrije i bankarstva. Suprotno tome, sektori građevinarstva, komunalnih usluga i telekomunikacija imaju optimističniju perspektivu.

Oslabljeno stanje nemačke ekonomije odrazilo se i na širu evrozonu, gde je ZEW indeks sentimenta pao sa 17,9 poena na 9,3 poena u septembru, takođe ispod predviđenih 16,3 poena, što je najniži nivo u skoro godinu dana.

„Iako pad ekonomskih očekivanja za evrozonu ukazuje na porast pesimizma, pad očekivanja za Nemačku je značajno veći. Većina ispitanika izgleda da je već uključila odluku o kamatnim stopama u svoja očekivanja“, dodao je Wambach.

U ponedeljak, član Upravnog saveta Evropske centralne banke (ECB) i guverner centralne banke Slovačke, Peter Kazimir, odbacio je nade u uzastopno smanjenje kamatnih stopa u oktobru, nagoveštavajući da bi decembar bio verovatniji period za to.

„Za bilo kakvo smanjenje u oktobru bila bi potrebna značajna promena, snažan signal o ekonomskim prognozama“, rekao je Kazimir.

Kriza u nemačkoj automobilskoj industriji

Nemačka automobilska industrija i dalje se suočava sa značajnim izazovima, što je vidljivo u lošem tržišnom učinku akcija vodećih proizvođača automobila.

Od početka godine, četiri najveća nemačka proizvođača automobila zabeležila su dvocifrene padove. Mercedes-Benz AG je pao za 10 odsto, Porsche AG za 15odsto, Volkswagen AG za 17 odsto, dok je BMW pao za 28 odsto, pri čemu je BMW prošle nedelje izdao upozorenje o padu profita.

Ove kompanije su izgubile tržišni udeo na tržištu električnih vozila, gde su azijski konkurenti, posebno BYD, ostvarili značajan napredak.

Tržišne reakcije

Evropska tržišta pokazala su slabe reakcije na ZEW izveštaj, sa blagim padom prinosa obveznica i evra, dok su akcije uglavnom zadržale svoje dobitke za taj dan.

Evro se trgovao po ceni od 1,1138 u odnosu na dolar, bez promena za taj dan, uoči sastanka Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC), gde se očekuje najava smanjenja kamatnih stopa u sredu.

Međutim, i dalje postoji neizvesnost u vezi sa veličinom tog smanjenja.

Investitori trenutno vide 67 odsto  verovatnoće za smanjenje od 50 baznih poena, u poređenju sa 33 odsto šanse za manje smanjenje od 25 baznih poena, prema CME FedWatch alatu.

Prinosi na nemačke obveznice pali su na 2,10 odsto u utorak, na putu da zatvore na najnižem nivou od početka januara 2024.

Nemačke akcije su blago porasle, pri čemu je DAX indeks skočio za 0,6 odsto. Najveći dobitnici unutar indeksa bili su Zalando SE, koji je porastao za preko 5 odsto, zatim Infineon AG sa rastom od 2,2 odsto  i Siemens, sa rastom od 1,7 odsto.

Širi evropski Euro Stoxx 50 indeks porastao je za 0,8 odsto, pri čemu su Kering, Banco Santander i Vivendi postigli najbolje rezultate među velikim evropskim kompanijama, porastavši za 2,1 odsto, 2 odsto  i 1,8 odsto respektivno.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.