Neki čelnici Evropske centralne banke se pre svega brinu zbog moguće recesije, a drugi su fokusirani na posledice dugoročnih inflatornih pritisaka, dodaju izvori.
ECB je snizila kamatne stope u junu i gotovo je izvesno da će ih ponovo smanjiti u septembru pošto cene rastu sporijim tempom, ali dalje političke odluke će biti znatno komplikovanije pošto ekonomija evrozone ulazi u nepoznate vode, navodi britanska agencija.
Suština debate je kako će slabost ekonomskog rasta i potencijalna recesija u evrozoni uticati na inflaciju koju ECB želi da spusti na dva odsto do kraja 2025. godine.
Postoje dva tabora ECB-a, od koji jedan, za sada manjinski, tvrde da je ekonomija evrozone slabija nego što se mislilo, da su rizici od recesije u porastu i da kompanije koje su gomilale radnu snagu počinju da smanjuju broj slobodnih radnih mesta.
Drugi, većinski tabor, koji se ponekad označava kao konzervativci ili "jastebovi" navodi da stvarne brojke rasta uporno nadmašuju slabe rezultate istraživanja i da se ekonomija dobro drži, piše Tanjug.
Potrošnja je snažna, blok je upravo uživao u vrhunskoj turističkoj sezoni i građevinarstvo se konačno oporavlja, tako da rast ostaje respektabilan, tvrde "jastebovi".
Članica odbora ECB Izabel Šnabel, istaknuti politički konzervativac, ističe da bi zabrinutost zbog inflacije trebalo da nadmaši rast.
- Monetarna politika treba da ostane fokusirana na blagovremeno vraćanje inflacije na naš cilj - izjavila je Šnabel.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
