Trgovinski ekrani širom SAD, Azije i, u izvesnoj meri, Evrope preplavljeni su trepćućim crvenim brojevima koji idu na jug. Iznenadni preokret dolazi kako rastu strahovi da američka ekonomija - najveća svetska - usporava.

Stručnjaci kažu da je glavni razlog za ovaj strah to što su podaci o radnim mestima u SAD za jul, objavljeni u petak, bili mnogo gori od očekivanog

Međutim, za neke je priča o usporavanju privrede - ili čak šapat o  recesiji - malo preuranjena.

Dakle, šta su nam pokazale zvanične brojke? Kao i uvek u ekonomiji, postoje dobre i loše vesti.
Prvo loše vesti. Američki poslodavci otvorili su 114.000 radnih mesta u julu, što je bilo daleko ispod očekivanja od 175.000 novih uloga.

Stopa nezaposlenosti je takođe porasla na 4,3 odsto, što je skoro trogodišnji maksimum, što je pokrenulo nešto poznato kao "Sahmovo pravilo", ekonomsko pravilo koje treba pratiti kao nagoveštaj recesije.

Nazvano po američkoj ekonomistici Klaudiji Sahm, pravilo kaže da ako je prosečna stopa nezaposlenosti tokom tri meseca za pola procentnog poena viša od najnižeg nivoa u poslednjih 12 meseci, onda je zemlja na početku recesije.

U ovom slučaju, stopa nezaposlenosti u SAD je porasla u julu, pa je tromesečni prosek iznosio 4,1 odsto. To je u poređenju sa najnižim nivoom u prošloj godini koji je iznosio 3,5odsto.

Dodatak ovoj zabrinutosti je činjenica da su američke Federalne rezerve prošle nedelje glasale da ne smanjuju kamatne stope.
Druge centralne banke u razvijenim ekonomijama, uključujući Banku Engleske i Evropsku centralnu banku, nedavno su smanjile kamatne stope.

Fed je držao troškove pozajmljivanja, ali njegov predsednik Džerom Pauel je signalizirao da je smanjenje u septembru na stolu.

Međutim, to je dovelo do spekulacija da je Fed predugo čekao da reaguje.

Smanjenje kamatnih stopa znači da je jeftinije pozajmljivati novac što bi, u teoriji, trebalo da deluje kao podsticaj za privredu.

Ako podaci o radnim mestima sugerišu da se privreda već okreće nadole, onda postoji strah da je Fed prekasno.
Zatim, povrh svega, tehnološke kompanije i njihove cene akcija. Došlo je do dugotrajnog rasta njihovih akcija, delimično podstaknutog optimizmom u vezi sa veštačkom inteligencijom (AI).

Prošle nedelje, gigant za proizvodnju čipova Intel objavio je da otpušta 15.000 radnih mesta. U isto vreme, glasine na tržištu sugerišu da će rival Nvidia možda morati da odloži izdavanje svog novog AI čipa.

Ono što je usledilo bilo je krvoproliće na Nasdaku, tehnološki teškom američkom indeksu. Nakon što je dostigao maksimum pre samo nekoliko nedelja, u petak je pao za 10 odsto.
To je pomoglo da se faktor straha pojača na svim tržištima i tu bi mogla da leži opasnost.

Ako se panika na berzi nastavi i akcije nastave da padaju, Fed bi potencijalno mogao da uskoči pre sledećeg sastanka u septembru i smanji kamatne stope.

To bi se moglo dogoditi, prema Nilu Širingu, glavnom ekonomisti grupe u Capital Economics-u, ako dođe do „dislokacije tržišta koja se produbljuje i počinje da ugrožava sistemski važne institucije i/ili širu finansijsku stabilnost“, prenosi BBC

-Mi sada nismo u recesiji - kaže sama gospođa Šam, pronalazač pravila.

Ona je za CNBC u ponedeljak rekla da je -Zamah u tom pravcu, recesija nije neizbežna i postoji značajan prostor za smanjenje kamatnih stopa, navela je Šam
Drugi su dvosmisleni u vezi sa podacima o poslovima.

Za Sajmona Frenča, glavnog ekonomistu i šefa istraživanja u Panmure Liberum-u, vreme je da odvojimo trenutak, nakon što je pregledao podatke o radnim mestima u SAD.
-Da se ​​vratimo, da li smo odjednom ponovo procenili zdravlje najveće svetske ekonomije? Ne i niti bi trebalo.-
-To je još jedna tačka podataka u vreme kada je likvidnost slaba i imate mnogo stvari o kojima morate da brinete.-

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.