Ovo će biti slučaj jer politička previranja u drugoj po veličini ekonomiji Evropske unije prete da odlože napredak u smanjenju "prekomernih" budžetskih deficita.
Nacrt smernica koji su krajem juna privatno predstavili zvaničnici Evropske unije u Parizu, pokazuje da Evropska unija traži da Francuska uvede smanjenja troškova od 15,4 milijardi evra, ili 0,6 odsto BDP-a, u proseku godišnje tokom narednih sedam godina, prenosi Fajnenšl Tajms.
Politički podeljena Francuska, nakon parlamentarnih izbora ovog meseca koji nijednoj partiji i koaliciji nisu doneli potrebnu većinu, dodatno komplikuje stvari. Levičarski savez Novi narodni front , koji je osvojio najveći broj mesta u Nacionalnoj skupštini, želi da formira vladu sa svojim politikama oporezivanja i potrošnje.
Ovo uključuje smanjenje starosne granice za penzionisanje i povećanje minimalne plate, što bi izazvalo porast deficita za 179 milijardi evra godišnje, na više od 10 odsto BDP-a, prema procenama instituta Montaigne.
Iako nije jasno da li će savez, oslabljen unutrašnjim sukobima, uopšte dobiti priliku da pokuša da vodi vladu, kapacitet predsednika Emanuela Makrona da kontroliše troškove nakon godina pandemijskog trošenja biće u svakom slučaju ograničen, prenosi portal Biznis.rs.
[caption id="attachment_15144" align="alignnone" width="640"]
Foto: Pixabay[/caption]
Nezvanično, Evropska unija brine da će nova francuska vlada, kada se formira, zanemariti budžetske obaveze prethodnika, koje je francuski nacionalni revizor odbacio kao jedva verodostojne i da će dovesti Pariz u direktan sukob s Briselom oko finansija.
Javno, zvaničnici EU ostaju pri stavu da Pariz mora da se pridržava pravila Evropske unije koja ograničavaju deficite na tri odsto BDP-a, uslov koji je Pariz poslednji put ispunio 2019. godine. Poslednji put kada je Francuska imala budžetski suficit bilo je 1974. godine.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
