Dakle, pokrivši 50,2 odsto proizvodnje, ova dva obnovljiva izvora dostigla su novi mesečni rekord na nacionalnom nivou.
Sunce je bilo najproduktivniji resurs u proizvodnji električne energije sa udelom od 28,95 odsto.
Ne samo da je skoro svaki treći kilovat-čas iz španskih energetskih postrojenja potekao upravo iz solarnih elektrana, već su solarne elektrane takođe obezbedile skoro duplo više struje u poređenju sa svim ostalim fosilnim gorivima zajedno (15,5 odsto), piše portal Klima 101.
Vetroparkovi, čiji su kapaciteti na kraju 2023. iznosili 31 gigavat i bili ekvivalentni solarnim, dali su 21,23 odsto električne energije.
Ali uspeh Španije u dekarbonizaciji ne krije se samo u brojkama vezanim za solar i vetar…
Obnovljivi izvori, računajući i hidrocentrale i bioenergiju, proizveli su dve trećine majske struje u Španiji.
[caption id="attachment_32868" align="alignnone" width="1000"]
Shutterstock/abriendomundo[/caption]
Kada tome pridodamo i nuklearne elektrane, sa 18,2 odsto proizvedene električne energije, stižemo do toga da je 84,5 odsto struje, koju je proizvela Španija u mesecu za nama, bilo čistog porekla, a ostatak je došao iz prljavih energenata.
Iako njen energetski miks izgleda nešto drugačije, još jedna zemlja Pirinejskog poluostrva, Portugal, takođe postiže impresivne rezultate u proizvodnji iz obnovljivih izvora: oni su u aprilu podmirili 94,9 odsto potreba za električnom energijom, a to se nastavilo i u maju, kada je prema Emberovim podacima, 94,8 odsto portugalske struje bilo zeleno.
Vodeći obnovljivi izvori u susednom Portugalu bili su vetroparkovi (37,85 odsto u maju) praćeni hidrokapacitetima (28,82 odsto). Solar i vetar takođe su, kao i u Španiji, proizveli preko polovine struje u maju, tačnije 56 odsto.
Sa druge strane, na Balkanskom poluostrvu, situacija je potpuno suprotna: u Srbiji je tokom maja ugalj proizveo 59,39 odsto električne energije, a za njim su sledile hidroelektrane (34,06 odsto).
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
