Stručnjak Rajnt Grop, rukovodilac Lajbnicovog instituta za ekonomska istraživanja Hale (IWH) smatra da uprkos tome što ne očekuje da će broj stečajeva pasti, ne može reći ni da je u pitanju talas bankrota.
Udruženje stečajnih upravnika je ipak nešto konkretnije.
- Ako promatramo samo sadašnji period, čini se kao da imamo talas bankrota. Ali ako uporedimo trenutni porast s prethodnim periodima, možemo zaključiti da je broj stečajeva tek na nivoima pre pandemije i daleko od maksimalnih vrednosti u finansijskim krizama - rekli su iz Udruženja za Tagešau.
U martu 2016. u Nemačkoj je 1.099 kompanija podnelo zahtev za stečaj, dok je u januaru ove godine to uradilo 1.077 kompanija - otprilike kao u proleće 2016.
Državne intervencije održale su kompanije u životu tokom pandemije, pa se posebno sada, u postpandemijskom periodu kad više nema te državne podrške, oseti značajan skok broja bankrota.
- Trenutno smo svedoci velike strukturne promene u ekonomiji - tranziciji sa starih tehnologija i izvora energije - s prljave prema zelenoj energiji - kaže Grop. Sve to opterećuje kompanije i neki poslovni modeli više nisu konkurentni.
Posebno je pogođeno građevinarstvo, koje pored velikih troškova zbog zelene tranzicije pati od visokih cena energenata, ali i povećanja kamata i problemima u lancima snabdevanja.
Ukupno je prošle godine 81 građevinska kompanija pokrenula stečaj, a posledično su zaustavljeni i mnogi projekti širom Nemačke.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
