Evropska centralna banka (ECB) značajno je pooštrila kontrolu nad brzo rastućim sektorom privatnog kreditiranja, upozoravajući na potencijalne rizike koji bi mogli da se preliju na širi finansijski sistem, piše Blic.

Zbog zabrinutosti da se u ovom segmentu kriju „slepe tačke“ rizika, ECB je povećala broj banaka od kojih zahteva detaljne podatke i analize njihovih kreditnih izloženosti.

Više od 20 banaka pod posebnom kontrolom

Ove godine ECB traži detaljne informacije od više od 20 evropskih banaka koje su izložene tržištu privatnog kreditiranja.

To je dvostruko više nego u prethodnim nadzornim ciklusima, što pokazuje da regulatori ovaj sektor sve ozbiljnije posmatraju.

Banke koje imaju značajnu povezanost sa ovim tržištem biće pod stalnim nadzorom i moraće redovno da dostavljaju detaljne izveštaje o svojim kreditnim portfeljima.

Strah od skrivenih rizika u bankarskom sistemu

Glavni razlog za pojačani nadzor jeste zabrinutost da tradicionalne banke nemaju potpun uvid u rizike koji dolaze iz privatnih kreditnih fondova.

Posebnu pažnju izazvala su nedavna ograničenja isplata pojedinih investicionih fondova, što je dodatno pojačalo oprez regulatora.

ECB strahuje da bi u slučaju većih poremećaja moglo doći do brzog prenosa problema kroz finansijski sistem.

Nekoliko banaka nosi najveći deo izloženosti

Prema dostupnim analizama, skoro dve trećine ukupne izloženosti evropskih banaka ovom sektoru koncentrisano je u nekoliko velikih finansijskih institucija, među kojima se izdvajaju:

  • Deutsche Bank

  • Barclays

  • BNP Paribas

  • HSBC

Iako se trenutno procenjuje da je nivo rizika još uvek „pod kontrolom“, jer čini oko 2,3% ukupnih kreditnih portfelja, zabrinutost raste zbog brzine širenja ovog tržišta.

Tržište vredno 1,8 biliona dolara

Industrija privatnog kreditiranja danas vredi oko 1,8 biliona dolara i beleži snažan rast u poslednjim godinama.

Ovaj sektor se razvijao kao alternativa klasičnim bankarskim kreditima, omogućavajući finansiranje rizičnijih kompanija i projekata van standardnih bankarskih pravila.

Međutim, banke su i dalje duboko povezane sa ovim fondovima, često kroz finansijsku podršku koja omogućava veći prinos, ali i veći rizik.

Upozorenje na „domino efekat“

Članica Nadzornog odbora ECB-a, Šeron Doneri, upozorila je da ključni problem nije samo veličina izloženosti, već i način na koji se rizici prepliću kroz ceo sistem.

Postoji bojazan da banke i fondovi često finansiraju iste klijente, što u kriznim situacijama može dovesti do brzog prenosa problema i tzv. „domino efekta“.

U takvom scenariju, jedan poremećaj mogao bi da se proširi na više institucija istovremeno.

Zašto ovo postaje važno i za širu ekonomiju

Iako se radi o specifičnom segmentu finansijskog tržišta, stručnjaci upozoravaju da rast privatnog kreditiranja može imati šire posledice po stabilnost evropske ekonomije.

Zbog toga ECB pokušava da unapred identifikuje potencijalne slabosti i spreči scenario u kojem bi nagli poremećaji mogli da ugroze poverenje u bankarski sistem.

Rast tržišta koji zabrinjava regulatore

Privatno kreditiranje je u kratkom vremenu postalo jedan od najbrže rastućih segmenata globalnih finansija.

Upravo ta brzina rasta, uz nedovoljnu transparentnost, glavni je razlog zbog kojeg evropski regulatori sada pojačavaju kontrolu i traže detaljniji uvid u poslovanje banaka.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

expo

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.