Međutim, tokom 2025. godine uzgajivači divljih borovnica u Mejnu imali su jednu od najgorih sezona u ovoj deceniji, uz gubitke od 28 miliona dolara.
Šta se zapravo dogodilo? I kako farmeri, prerađivači i naučnici pokušavaju da spasu ovu drevnu divlju borovnicu?
Divlje borovnice rastu u američkoj saveznoj državi Mejn već više od 10.000 godina i predstavljaju jedan od simbola tog regiona. Za razliku od krupnih borovnica koje se najčešće nalaze u supermarketima, divlje borovnice su manje, slađe i bogatije antioksidansima, zbog čega imaju status "superhrane". Međutim, industrija vredna stotine miliona dolara danas se suočava sa ozbiljnom krizom.
Mejn proizvodi čak 99 odsto svih divljih borovnica u SAD, a ova industrija godišnje donosi oko 360 miliona dolara i obezbeđuje više od 2.000 radnih mesta. Ipak, 2025. godina bila je jedna od najtežih za uzgajivače i berače - farmeri su izgubili oko 28 miliona dolara zbog suše, klimatskih promena i rasta troškova proizvodnje.
Suša uništila rod
Najveći problem bila je ekstremna suša tokom sezone berbe. Divljim borovnicama je potrebno oko 25 milimetara kiše nedeljno, ali su pojedini delovi Mejna tokom tri nedelje dobili tek desetinu potrebnih padavina. Zbog toga su plodovi počeli da venu direktno na stabljikama.
"Biljke su preko noći postale krckave, kao da ste ih predugo ostavili u rerni", opisali su proizvođači situaciju na terenu.
Prethodno je i sezona oprašivanja bila loša jer su obilne kiše sprečavale pčele da izlaze i oprašuju biljke. Stručnjaci navode da pčele ne lete kada je vreme hladno, vetrovito ili kišovito, što je dodatno smanjilo prinose.
Tarife i skupa mehanizacija dodatno pogodile proizvođače
Probleme je dodatno pogoršala odluka administracije Donalda Trampa da uvede visoke carine na kanadski čelik i aluminijum. Čak 90 odsto mašina za berbu divljih borovnica u Mejnu proizvodi se u Kanadi, pa su delovi i oprema naglo poskupeli.
"Neko vreme proizvođači nisu mogli ni da nabave rezervne delove za mašine", rekao je Erik Venturini iz Komisije za divlje borovnice Mejna.
Troškovi proizvodnje porasli su za oko 50 odsto od 2023. do 2025. godine, dok su cene borovnica ostale iste ili čak pale, zbog čega mnogi farmeri posluju sa minimalnom zaradom ili gubicima.
Tradicija autohtonih naroda polako nestaje
Kriza posebno pogađa autohtone zajednice poput Pasamakuđija, koje generacijama ručno beru divlje borovnice. Nekada su gotovo sve borovnice u Mejnu bile brane ručno, dok se danas na taj način ubere svega deset odsto roda.
Berači tokom sezone žive u improvizovanim kampovima na poljima borovnica, a mnogi ističu da posao rade više zbog tradicije i zajedništva nego zbog zarade.
"Mogli bismo da zaradimo više radeći druge poslove kod kuće, ali ovo radimo jer smo kao porodica", rekao je jedan od berača.
Divlje borovnice imaju posebno mesto u kulturi plemena Wabanaki, koja su ih vekovima koristila kao hranu, lek i prirodnu boju za tkanine.
Naučnici pokušavaju da spasu divlje borovnice
Istraživači sa Univerziteta u Mejnu pokušavaju da pronađu način da divlje borovnice opstanu u uslovima klimatskih promena. Naučnici proučavaju koje biljke bolje podnose sušu i visoke temperature, kao i kako posebne gljivice u zemljištu mogu pomoći korenu da zadrži više vode.
Problem predstavlja i nedostatak sistema za navodnjavanje. Trenutno samo trećina polja ima mogućnost zalivanja, a postavljanje sistema košta i do 4.600 dolara po hektaru.
Industrija se nada državnoj pomoći i novim ulaganjima, jer potražnja za divljim borovnicama i dalje raste zahvaljujući njihovom statusu zdrave hrane.
"Ljudi koji ih jednom probaju uglavnom im se vraćaju", poručuju proizvođači.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)