Ukratko - više neće biti dovoljno da automobil jednostavno "prođe" osnovni tehnički pregled.

Fokus više nije samo na izduvnim gasovima. Komisija je predložila da se tehnički pregledi prilagode novijim vozilima, uključujući električne automobile i napredne sisteme pomoći vozaču, već i da se uvedu novi testovi za elektronske bezbednosne sisteme i provere integriteta softvera na sistemima važnim za bezbednost i emisiju.

To znači da bi budući tehnički pregledi mogli mnogo lakše da otkriju da li je nešto na vozilu naknadno modifikovano, onesposobljeno ili "dirnuto" u smislu softvera. 

U praksi, ovo posebno pokreće pitanje raznih intervencija putem dijagnostičkog konektora, odnosno OBD-a. Ova veza omogućava vozačima i radionicama pristup nizu funkcija automobila, a putem dostupnih uređaja moguće je aktivirati skrivene opcije, personalizovati podešavanja, a takođe i ometati sisteme vezane za motor, emisije ili bezbednost.

Evropska komisija u svom predlogu eksplicitno ne pominje nijedan popularni uređaj za "kućnu dijagnostiku", ali jasno navodi da želi strože da prati softver i sisteme relevantne za bezbednost i emisije izduvnih gasova.

Ovo je jasan signal da bi u budućnosti tehnički pregledi mogli mnogo pažljivije da prate šta je elektronski promenjeno na automobilu.

Komisija posebno želi da pooštri nadzor nad vozilima koja zagađuju više nego što bi trebalo u stvarnoj vožnji.

Planiraju se naprednije metode za otkrivanje vozila sa prekomerno visokim emisijama, uključujući i ona čiji su sistemi emisije modifikovani ili onemogućeni, piše tportal.

Komisije navode da bi novi pristup trebalo da pomogne u otkrivanju vozila sa neispravnim ili modifikovanim sistemima za prečišćavanje izduvnih gasova, kao i da smanji broj vozila koja veoma zagađuju na putu.

Dizel i benzinski automobili pod većom lupom

Posebno zanimljiv deo se tiče automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Komisija predlaže naprednije testove za ultrafine čestice i azotne okside, upravo kako bi se lakše otkrila vozila koja formalno prolaze inspekciju, ali u svakodnevnoj upotrebi emituju više štetnih materija nego što je dozvoljeno.

Pozadina je takođe spoznaja da današnja samodijagnostika vozila nije uvek dovoljna da sama otkrije sve nepravilnosti. Istovremeno, ni električni automobili neće biti izostavljeni iz novog režima.

Komisija eksplicitno navodi da želi da uvede periodične tehničke preglede prilagođene električnim vozilima, kao i jači fokus na sisteme koji su ključni za bezbednost i funkcionisanje takvih automobila.

Neće se gledati samo na motor

Nova pravila bi trebalo da obuhvate i napredne sisteme pomoći vozaču. To znači da bi u budućnosti tehnički pregledi mogli da proveravaju da li sistemi poput automatskog kočenja u hitnim slučajevima, pomoći za održavanje trake i slične elektronske pomoći koji se sve više ugrađuju u automobile ispravno rade. 

Komisija je ovo veoma jasno stavila do znanja među ključnim elementima predloga. Takođe se predlažu godišnje kontrole za automobile i kombije starije od deset godina, digitalni saobraćajni i tehnički dokumenti i šira razmena podataka između država članica, uključujući strože praćenje kilometraže radi borbe protiv prevara sa kilometražom. Kada bi sve ovo moglo da stupi na snagu?

Važno je napomenuti da ovo još uvek nisu konačna pravila. Evropska komisija je dala predlog, a sada ga treba da razmotre Evropski parlament i Savet EU kroz redovnu zakonodavnu proceduru. Tek nakon dogovora usledili bi implementacioni akti i konkretni rokovi za primenu.

Za sada ne postoji tačan datum kada bi novi režim tehničkih pregleda stupio na snagu u državama članicama, ali se očekuje da će se to dogoditi pre 2030. 

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.