Južnoazijska zemlja nije jedina koja se suočava sa posledicama iranske blokade Ormuskog moreuza - rastući problemi sa snabdevanjem gorivom pogađaju niz zemalja, od Indije i Južne Koreje do Australije i Novog Zelanda, izveštava Telegraf. 

Bangladeš na ivici kolapsa Vlada u Daki, nakon nedelja racionalizacije potrošnje, očajnički pokušava da smisli plan, jer se zemlja od 170 miliona ljudi suočava sa mogućnošću da ostane bez goriva.

Bangladeš uvozi 95 odsto svojih potreba za naftom i gasom, od čega dve trećine dolaze iz zemalja Zaliva poput Saudijske Arabije, UAE i Iraka.

Uvoz sirove nafte je gotovo presušio, sa samo 170.000 tona sirove nafte i dizela uvezeno ovog meseca, u poređenju sa 332.000 tona u istom mesecu prošle godine.

"Vlada je sve očajnija, ne znaju šta da rade ili kako da se pripreme", rekao je zapadni izvor upoznat sa situacijom u zemlji.

Krajem marta, Bangladeš je imao 80.000 tona sirove nafte uskladištenih u svojoj Istočnoj rafineriji, dovoljno za oko 17 dana.

Zalihe dizela i benzina su podjednako niske.

Vlasti grozničavo traže nove izvore rafinisanih proizvoda širom sveta i zatražile su od Sjedinjenih Američkih Država dozvolu za uvoz 600.000 tona ruskog lož ulja, a dobile su i 60.000 tona iz Indonezije, verovatno po znatno višoj ceni. Isporuka 60.000 tona dizela koju je Indija trebalo da isporuči u prvoj polovini godine takođe je postala upitna zbog problema sa snabdevanjem u samoj Indiji.

U glavnom gradu, Daki, vozači su satima čekali u redovima na benzinskim pumpama, univerziteti su bili zatvoreni, a državnim službenicima je naređeno da ograniče potrošnju električne energije.

"Čekam u ovom redu već četiri sata i još uvek ne znam da li ću uopšte sipati gorivo. Ako odem kući sa praznim rezervoarom, moja porodica večeras neće imati šta da jede. Veoma je jednostavno",  rekao je taksista Abul Kalam.

Nestašice, koje su dovele svakodnevni život do gotovo zastoja u jednom od najzagušenijih gradova na svetu, dovele su do toga da putnici otkazuju putovanja, vozači dostave prestaju da rade, a javni prevoz je oskudan.

Izvor iz naftne industrije rekao je da procene ukazuju da Bangladeš ima "između 10 i 21 dan kritičnih zaliha goriva".

Međutim, upozorio je da se očekuje dolazak novih pošiljki, što znači da potpuna nestašica nije neizbežna.

Vlada uverava, stručnjaci upozoravaju Uprkos alarmantnoj situaciji, vlada insistira da nema nestašice.

Ministar energetike Ikbal Hasan Mahmud Tuku rekao je u ponedeljak parlamentu da su zalihe stabilne.

"Želim da budem jasan, trenutno nema nestašice goriva u Bangladešu. U stvari, povećali smo naše zalihe u poređenju sa prošlom godinom", rekao je on.

Okrivio je povećanu potrošnju i paničnu kupovinu za zagušenja, rekavši da motociklisti kupuju tri do četiri puta više goriva nego obično.

Vlada je pokrenula akciju protiv ilegalnog skladištenja i nudi nagrade za informacije o gomilanju zaliha.

U međuvremenu, stručnjaci iz industrije i prevoznici kažu da nezvanični sindikati pogoršavaju krizu preusmeravanjem zaliha i gomilanjem goriva.

"Dostupnost goriva je već pod ozbiljnim pritiskom. Ako se rat u Iranu oduži i snabdevanje ostane poremećeno, Bangladeš bi bukvalno mogao da stane u roku od nekoliko nedelja", upozorio je jedan visoki zvaničnik.

Kriza se širi širom Azije

Bangladeš nije jedina zemlja koja je pogođena. U Indiji je nestašica gasa dovela do pada industrijske proizvodnje na najniži nivo u poslednje četiri i po godine, a vlada je morala da demantuje glasine o nestašici u roku od nedelju dana, tvrdeći da ima rezerve za 60 dana.

Južna Koreja, koja uvozi oko 70 procenata goriva sa Bliskog istoka, razmatra uvođenje ograničenja za vožnju građana prvi put od Zalivskog rata 1991. godine.

Filipini, koji su proglasili nacionalnu energetsku vanrednu situaciju, imaju zalihe za nešto više od mesec dana.

Zalihe sirove nafte u Vijetnamu su se prepolovile u martu, a njegove strateške rezerve traju oko tri nedelje. Situacija je takođe teška u drugim zemljama u regionu. Japan je počeo da koristi najveći deo svojih rezervi za hitne slučajeve do sada.

U Mjanmaru, vojska poziva građane da ostanu kod kuće i izbegavaju paničnu kupovinu, dok je uveden sistem goriva par-nepar.

U Kambodži je zatvorena trećina benzinskih pumpi. Kina koristi priliku da ojača svoj uticaj Kriza je otvorila prostor Kini da poveća svoj uticaj u regionu.

Peking je iskoristio priliku i počeo da izvozi gorivo u susedne zemlje. Prema izveštaju Blumberga, kineski tanker je isporučio 100.000 tona goriva Vijetnamu.

Filipini, koji su takođe započeli pregovore sa Pekingom, dobili su dva tankera sa 260.000 tona dizela.

Johanes Raubal iz analitičke firme Kpler objašnjava kako Peking time jača svoju poziciju.

"Kina izvozi dizel i naftne derivate u zemlje poput Filipina i Vijetnama na osnovu bilateralnih sporazuma, čime jača uticaj Pekinga na susede sa kojima već ima nerešene teritorijalne sporove", rekao je on.

Paradoksalno, čini se da Iran profitira od krize.

Cena nafte dostigla je 116 dolara po barelu, a Islamska Republika, prema izvoru koji je naveo "The Economist", izvozi do 2,8 miliona barela dnevno, isto ili čak i više nego pre rata, piše Indeks.hr

Većina iranskog izvoza završava u Kini, koja za njega plaća robom ili novac deponuje na mrežu bankovnih računa koji zaobilaze međunarodne sankcije.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.