Kako upozoravaju čelnici najvećih energetskih kompanija, nestašice goriva počinju da pogađaju tržište, dok se kriza sa Bliskog istoka preliva ka Evropi.

Nestašice goriva prvo u Aziji, uskoro i u Evropi

Izvršni direktor Shella Vael Savan izjavio je da je lanac snabdevanja gorivom ozbiljno poremećen i da su zalihe već pod velikim pritiskom.

Najpre je pogođeno avionsko gorivo, dok se u narednom periodu očekuje nestašica dizela, a zatim i benzina. Prema njegovim rečima, problem je trenutno najizraženiji u Aziji, ali će se već tokom aprila sve više osećati i u Evropi.
, piše Blic
– Našim klijentima su potrebne konkretne količine energije, a ne samo informacije o cenama. Ključ je u fizičkom protoku energenata – poručio je Savan.

Ormuški moreuz pod kontrolom, svet u energetskoj neizvesnosti

Zatvaranje Ormuskog moreuza praktično je dovelo do blokade izvoza nafte iz regiona Bliskog istoka, upozoravaju iz Kuvajta.

Direktor državne naftne kompanije Kuwait Petroleum, šeik Navav al Sabah, ocenio je da ova situacija ne pogađa samo zemlje Persijskog zaliva.

– Ovo drži celu svetsku ekonomiju kao taoca. Posledice ovog sukoba neće ostati ograničene na region već će se preliti kroz ceo lanac snabdevanja – rekao je on.

Analitičari upozoravaju da je reč o najtežem naftnom šoku još od naftnog embarga iz 1973. godine.

Cene nafte na najvišem nivou u tri godine

Rast cena već je dramatičan. Američka sirova nafta od kraja februara poskupela je gotovo 50 odsto i dostigla skoro 100 dolara po barelu.

Referentna cena Brenta, koja utiče i na cene goriva u Evropi, porasla je više od 55 odsto i premašila 112 dolara po barelu.

Iz kompanije Chevron upozoravaju da je stvarna ponuda nafte znatno manja nego što to pokazuju tržišta fjučersa, što znači da bi cene mogle dodatno rasti.

Derivati poskupljuju još brže od nafte

Direktor TotalEnergiesa Patrik Puijane upozorio je da cene finalnih proizvoda rastu još brže od sirove nafte.

Cena avionskog goriva dostigla je 200 dolara po barelu, dok je dizel skočio na oko 160 dolara.

Pojedine zemlje već uvode restrikcije – Kina je zabranila izvoz naftnih derivata, dok je Tajland uveo ograničenja u prodaji benzina.

– Kriza počinje direktno da pogađa krajnje korisnike. Sve zavisi od toga koliko će sukob trajati. Ako potraje, posledice će biti veoma ozbiljne – upozorio je Puijane.

Oporavak proizvodnje može trajati mesecima

Čak i u slučaju brzog smirivanja sukoba, oporavak tržišta neće biti trenutan.

Prema procenama, zemljama Persijskog zaliva biće potrebno tri do četiri meseca da u potpunosti obnove proizvodnju, jer su zbog zatvaranja moreuza bile prinuđene da obustave rad pojedinih postrojenja.

LNG pod pritiskom, transport ograničava isporuke

Kompanije koje se bave tečnim prirodnim gasom pokušavaju da preusmere isporuke ka Aziji, ali kapaciteti su već maksimalno iskorišćeni.

Dodatni problem predstavlja logistika, jer transport gasa iz SAD do Azije traje gotovo mesec dana.

Rizik od dalje eskalacije visok

Stručnjaci upozoravaju da se sukob ne nazire kraju. Iran, prema procenama analitičara, ne teži brzom primirju već dugoročnom dogovoru koji bi mu omogućio kontrolu nad

Ormuškim moreuzom i bezbednosne garancije

Bivši američki ministar odbrane Džim Matis ocenio je da se radi o pat poziciji i upozorio da postoji velika verovatnoća dalje eskalacije.

– Nalazimo se u veoma složenoj situaciji iz koje neće biti lako izaći – poručio je Matis.

Posledice se prelivaju na celu ekonomiju

Kako upozoravaju stručnjaci, ovaj energetski šok neće ostati ograničen samo na tržište nafte. Njegovi efekti već se prenose na transport, industriju i cene robe širom sveta.

Ukoliko se situacija uskoro ne stabilizuje, globalna ekonomija mogla bi da se suoči sa novim talasom inflacije i poremećaja u snabdevanju.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.