Glavni južnokorejski indeks Kospi u ponedeljak je pao za više od osam odsto, što je pokrenulo takozvani „prekidač trgovanja“. Trgovanje je bilo zaustavljeno na 20 minuta u 10:31 po lokalnom vremenu. U poslednjem preseku, indeks je bio u minusu 8,58 odsto.
Velike tehnološke kompanije bile su među najvećim gubitnicima. Akcije kompanije Samsung Electronics potonule su više od 10 procenata, dok je proizvođač čipova SK Hynix izgubio oko 12,3 odsto vrednosti.
Ovo je već drugi put u četiri trgovinske sesije da je na južnokorejskom tržištu aktiviran prekidač. Prošle nedelje indeks je pao više od 12 procenata u jednom danu, što je bio njegov najveći dnevni pad u dužem periodu.
Nafta naglo poskupela
Istovremeno, cene nafte na svetskim tržištima zabeležile su snažan skok. Fjučersi na Brent naftu porasli su za 26,1 odsto i dostigli 116,08 dolara po barelu, dok je američka nafta West Texas Intermediate skočila za 27,6 procenata na 116,03 dolara.
Prema podacima analitičke kuće LSEG, reč je o najvećem jednodnevnom skoku cena nafte još od kraja osamdesetih godina prošlog veka.
Rast cena povezuje se sa smanjenjem proizvodnje u nekoliko velikih proizvođača nafte sa Bliskog istoka, među kojima su Kuvajt, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati, nakon zatvaranja Ormuskog moreuza — jedne od najvažnijih ruta za transport nafte u svetu.
Pad berzi širom regiona
Pad se proširio i na druga azijska tržišta.
Japanski indeks Nikkei 225 pao je za 7,05 odsto i prvi put od januara skliznuo ispod granice od 52.000 poena. Širi indeks Topix oslabio je za 5,36 procenata.
Među najvećim gubitnicima u Japanu našla se Softbank Group, čije su akcije pale više od 11 odsto. Veliki pad zabeležile su i kompanije povezane sa proizvodnjom čipova, pa su akcije Advantesta i Laserteca izgubile više od 13 odnosno 11 procenata.
Kineska tržišta prošla su nešto stabilnije. Indeks Hang Seng u Hong Kongu pao je za 2,75 odsto, dok je CSI 300 na kontinentalnoj berzi oslabio za 1,65 procenata.
Australijski indeks S&P/ASX 200 takođe je bio u minusu, izgubivši oko 3,2 odsto vrednosti.
U međuvremenu, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp oglasio se na društvenoj mreži Truth Social i poručio da je rast cena energenata „kratkoročna cena koju treba platiti“.
„Porast kratkoročnih cena nafte je veoma mala cena koju treba platiti za uništavanje iranske nuklearne pretnje. Samo bi budale mislile drugačije!“, napisao je Tramp.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)