Prema zvaničnim podacima, inspekcije su sprovedene širom zemlje, a veliki broj postupaka pokrenut je zbog sumnje na nepoštovanje zakonskog minimuma zarade.
Prema podacima nemačkog Ministarstva finansija, Finansijska kontrola rada na crno, koja deluje u okviru carinske službe, sprovela je ukupno 25.765 kontrola tokom 2025. godine. U čak 6.121 slučaju pokrenuti su postupci zbog mogućeg kršenja Zakona o minimalnoj zaradi, što znači da je nepravilnost utvrđena u gotovo svakoj četvrtoj kontroli.
Ugostiteljstvo među sektorima sa najviše prekršaja
Podaci pokazuju da je najveći broj spornih slučajeva zabeležen u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, gde je registrovano skoro 2.500 postupaka. Visok broj nepravilnosti primećen je i u transportu i logistici, građevinskom sektoru, kao i u uslužnim delatnostima poput frizerskih i kozmetičkih salona, piše Fenix.
Kontrole su otkrivale nepravilnosti i kod taksi prevoznika, distributera pića, kao i u firmama koje se bave obezbeđenjem, što ukazuje da problem nije ograničen samo na jednu industriju.
Rast minimalne zarade obuhvatio milione radnika
Minimalna satnica u Nemačkoj povećana je početkom 2025. godine sa 12,82 na 13,90 evra po satu. Prema procenama nemačkog Zavoda za statistiku, ova promena direktno utiče na oko 4,8 miliona zaposlenih.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da kontrole obuhvataju samo deo poslodavaca koji zapošljavaju radnike po minimalnoj zaradi, pa se smatra da stvarni broj nepravilnosti može biti i veći.
Pozivi na pooštravanje kontrola
Politički predstavnici traže dodatno jačanje inspekcija i povećanje broja zaposlenih u službama koje kontrolišu rad na crno. Smatra se da bi češće kontrole doprinele boljoj zaštiti radnika i smanjenju zloupotreba.
Na koji način se zaobilazi zakon
Kršenje propisa o minimalnoj zaradi može se desiti na više načina. Jedan od najčešćih jeste nevođenje ili falsifikovanje evidencije radnog vremena, što omogućava da radnici rade duže nego što je prijavljeno.
U praksi se dešava i da zaposleni obavljaju obim posla koji nije moguće završiti u okviru plaćenog radnog vremena, pa njihova realna satnica pada ispod zakonskog minimuma. Postoje i situacije u kojima poslodavci deo zarade umanjuju kroz naplatu radne opreme ili uniformi.
Jedan od načina zaobilaženja propisa jeste i takozvano lažno samozapošljavanje, kada radnici formalno rade kao samostalni preduzetnici, iako faktički obavljaju posao kao zaposleni kod jednog poslodavca.
Stručnjaci upozoravaju da ovakve prakse mogu imati dugoročne posledice po tržište rada i socijalnu sigurnost zaposlenih.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)