Prema podacima, prosečna cena hektara oranice u Srbiji trenutno iznosi 9.600 evra, ali postoje i ekstremni primeri. Tako je u okolini Bačke Topole jedan hektar njive prodat za čak 120.000 evra, što spada među najviše zabeležene cene u zemlji.
Agroekonomista Milan Prostran ističe da je obradivo zemljište jedno od najvažnijih strateških pitanja za budućnost Srbije.
„Zemljišta je sve manje, dok potrebe za hranom rastu. Zato će vrednost oranica u budućnosti nastaviti da raste“, ocenjuje Prostran za RTS.
On objašnjava da visoke cene često nisu posledica samo poljoprivredne proizvodnje.
„Cenu zemljišta podiže pretpostavka da će se na tom području graditi infrastruktura, da će poljoprivredno zemljište jednog dana biti prenamenjeno u građevinsko ili da postoje određene špekulativne aktivnosti. Svako ko ulaže očekuje profit“, navodi Prostran.
Najvrednije su vojvođanske oranice
Najatraktivniji delovi Srbije za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i dalje su: Vojvodina, Stig i Mačva.
S druge strane, postoje krajevi Srbije gde se zemljište gotovo i ne prodaje. Razlog nije nedostatak interesovanja, već snažna tradicionalna povezanost ljudi sa zemljom.
Takav slučaj je u delovima Istočne Srbije, kao i u područjima oko Kučeva i Petrovca na Mlavi, gde se zemlja uglavnom čuva za potomke ili daje u zakup.
Stručnjak upozorava: Država se loše odnosi prema zemljištu
Prostran smatra da se Srbija ne odnosi dovoljno odgovorno prema jednom od svojih najvažnijih resursa.
Prema podacima nadležnih institucija, država raspolaže sa oko 394.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega se približno 250.000 hektara daje u zakup.
Međutim, kako upozorava Prostran, problem nije samo zarada od zakupa, već stanje u kojem se zemljište vraća nakon korišćenja.
„Čini se da je državi važnije oko 50 miliona evra prihoda od zakupa nego kvalitet zemljišta. Humusni sloj je sa nekadašnjih pet odsto pao na svega dva odsto“, upozorava agroekonomista.
Alarmantni podaci: Srbija izgubila 1,2 miliona hektara
Posebno zabrinjava podatak da je Srbija između dva popisa izgubila čak:
1.200.000 hektara raspoloživog zemljišta 180.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta
Zbog toga stručnjaci poručuju da je neophodno izraditi ozbiljnu nacionalnu strategiju za očuvanje oranica i unapređenje kvaliteta zemljišta.
„Zemlja je resurs koji se ne može proizvesti. Zato će njena vrednost u narednim decenijama samo rasti“, poručuju stručnjaci.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
.jpg "Biz Portal")
Komentari (0)