Zalihe nafte u BiH su veoma male, ukazuju stručnjaci, jer Federacija BiH ima nešto, a Republika Srpska nema ništa, jer ne radi rafinerija u Bosanskom Brodu i svoje zalihe, ako ih uopšte ima, čuva u Naftnoj industriji Srbije.
Cene goriva, u poslednjih nekoliko dana, dosežu svoje istorijske maksimume.
Kriza energenata traje već nekoliko meseci, a intenzivirala se početkom ruske agresije na Ukrajinu, što je razlog da ceo svet plaća rekordno visoke cene nafte i plina. U Bosni i Hercegovini nije ništa drugačije, osim možda jedne stvari. Većina razvijenih zapadnih zemalja nastoji da stvori što veće naftne rezerve baš iz razloga da što bezbolnije amortizuje oscilacijske udare na tržištu.
Kakvu naftnu politiku vodi Bosna i Hercegovina, kakvu entitet Federacija BiH, postoje li naftne rezerve i koliko dugo mogu odolevati udarcima sa naftnih berzi neka su od pitanja koja interesuju građane Bosne i Hercegovine.
Al Džazira prenosi da su naftne rezerve Fedearcije BiH toliko male da „mogu da traju do podneva u jednom danu“, kako je sasvim plastično stanje opisao predsednik Udruženja naftnih derivata Federacije BiH, Milenko Bošković.
[caption id="attachment_1373" align="alignnone" width="1024"]
Pixabay[/caption]
Zalihe kojima raspolaže Federacija BiH, pojašnjava Bošković, izuzetno su male i one se koriste uglavnom u stanju elmentarnih nepogoda, odnosno kada zemlju pogode poplave ili požari i to isključivo da bi se pogonskim gorivom napojila mehanizacija „kamioni, bageri i građevinske mašine i to gorivo se nalazi u terminalu u Živinicama“.
Bošković objašnjava kako je evropska preporuka da se stvaraju rezerve koje bi mogle da zadovolje tromesečnu potrošnju jedne zemlje i pojašnjava.
- Ako je godišnja potrošnja Federacije BiH oko milion tona i Republike Srpske negde oko, recimo, od 500 do 600 hiljada tona, onda izračunajte koliko je trećina odnosno koliko se potroši za tri meseca. Tolike bi trebalo da budu zalihe, međutim te se zalihe nemaju gde da se čuvaju, jer nema operativnih terminala.
Dodatni problem u stvaranju naftnih rezervi je i odluka vlasti Republike Srpske da svoje zalihe, ako ih uopšte ima, čuva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) - kaže Bošković, priznajući da ne zna „kakva je tamo situacija i da li Srbija ima uopšte zalihe dovoljne za sebe“.
Na pitanje kolike su, po njegovom mišljenju zalihe nafte u zemlji Bošković pesimistično odgovara: „Veoma male“.
- Federacija BiH ima nešto, a Republika Srpska nema ništa u zemlji, jer ne radi rafinerija u Bosanskom Brodu. Ta brodska skladišta su bili korišćena kao rezervoari za gorivo koje je dolazilo iz Srbije, od Naftne industrije Srbije, ali u ovakvoj krizi svako misli na sebe, pa Srbija drži kod sebe te zalihe, unutar svoje zemlje - pojašnjava Bošković.
Ono što bi najviše trebalo da zabrine građane Bosne jeste činjenica da su naftne zalihe Federacije BiH toliko male da mogu da potraju „do podne“, pomalo ironično kaže Bošković, a onda plastično objašnjava o kakvoj je zapravo količini goriva u pitanju.
- Dva miliona litara, to ima jedna veća pumpa, tolike zalihe, ali recimo u Federaciji BiH je 700 pumpi i sve imaju određene količine goriva i ima desetak privatnih terminala i oni imaju određenu količinu goriva i sve su to u određenom smislu rezerve, jer ako država ima novce onda ona od tih trgovaca može kupiti to gorivo - smirujuće objašnjava Bošković.
Ako su izostale informacije od najpozvanije osobe za pitanje naftnih rezervi u Federaciji BiH, za odgovore smo se obratili novinaru portala Tačno Predragu Blagovčaninu, koji je u seriji tekstova tematizirao naftnu tematiku.
Al Džazira prenosi i da Bosna i Hercegovina, po svemu sudeći, nema nikakvu strategiju što se tiče čuvanja nafte.
