Prema aktuelnim analizama, prosečno domaćinstvo u Evropskoj uniji danas izdvaja oko 20 odsto svojih prihoda na stanovanje, dok u pojedinim državama taj procenat dostiže i alarmantnih 30 do 35 odsto. Najpogođenije su zemlje juga i istoka Evrope, gde rast kirija daleko nadmašuje rast zarada, navodi Eurostat.

Rastuća tražnja, spora gradnja

Ključni problem leži u disbalansu između ponude i potražnje. Tokom prethodnih godina, visoke kamatne stope značajno su otežale kupovinu nekretnina, zbog čega je veliki broj građana ostao na tržištu zakupa. Istovremeno, investitori su usporili izgradnju novih stambenih jedinica zbog viših troškova finansiranja i neizvesnosti na tržištu.

Rezultat je jasan, više ljudi traži stan, ali ponuda ne prati taj rast.

Dodatni pritisak dolazi i od kratkoročnog izdavanja, koje u turističkim i urbanim centrima smanjuje broj stanova dostupnih za dugoročni najam.

Balkan u fokusu investitora

Region jugoistočne Evrope je jedan od najbrže rastućih kirija. Hrvatska i Crna Gora izdvajaju se kao tržišta sa dvocifrenim rastom, podstaknuta turizmom i sve većim interesovanjem stranih zakupaca.

Slični trendovi prisutni su i u Srbiji, gde kombinacija rasta tražnje, ograničene ponude i dolaska stranih državljana dodatno podiže cene zakupa, posebno u većim gradovima.

Kada se pogleda mapa rasta, istočna Evropa i Balkan su u jasnom fokusu investitora i zakupaca.

Hrvatska je lider u EU sa rastom od čak 17,6 odsto.

Crna Gora beleži skok od 18,5 odsto, delom zbog sve veće atraktivnosti za digitalne nomade i „short-term” zakupce.

Srbija i okruženje:

Dok su Grčka (10 odsto), Mađarska (9,8 odsto) i Bugarska (9,6 odsto) iznad proseka EU, izuzetak je Severna Makedonija sa skromnijim rastom.

Zanimljivo je da su najveće evropske ekonomije poput Nemačke (2,1 odsto), Francuske (2,3 odsto) i Španije (2,4 odsto) ostale ispod proseka EU, što ukazuje na strožu regulaciju ili zasićenost tržišta.

Za razliku od toga, razvijenije evropske ekonomije beleže stabilniji rast, zahvaljujući strožim regulacijama i većem udelu javnog stanovanja, piše Bizlife.

Stanovanje kao ključni ekonomski izazov

Rast kirija ima šire posledice od pukog povećanja troškova života. Sve više građana odlaže kupovinu prve nekretnine, produžava boravak u iznajmljenim stanovima ili se seli u jeftinije sredine.

Za poslodavce, ovo postaje ozbiljan izazov. Troškovi stanovanja sve češće utiču na odluke zaposlenih o promeni posla ili preseljenju, što menja dinamiku tržišta rada.

Bez brzog rešenja

Stručnjaci upozoravaju da kratkoročne mere, poput ograničavanja cena zakupa, mogu doneti samo privremeno olakšanje. Dugoročno rešenje zahteva povećanje ponude kroz intenzivniju gradnju, podsticaje za investitore i razvoj pristupačnog stanovanja.

Do tada, podstanari širom Evrope moraće da se prilagode novoj realnosti u kojoj stan više nije samo krov nad glavom, već jedan od najvećih finansijskih izazova savremenog života.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.