Američka valuta oslabila je prema evru za 1,95 odsto, pa je kurs evra skočio na 1,1825 dolara. Dolar je oslabio i u odnosu na japanski jen, za 1,5 odsto, pa je kurs pao na 155,70 jena.

Reč je o najvećem nedeljnom padu dolara od juna, a analitičari kao glavni razlog navode nove pretnje carinskim ratom koje je uputio predsednik SAD Donald Tramp.

Trampove pretnje carinama uzdrmale tržišta

Tramp je prošle sedmice zapretio uvođenjem carina na uvoz iz osam evropskih zemalja ukoliko ne prihvate njegov plan o kupovini Grenlanda, koji smatra ključnim za bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.

Prema njegovim najavama, od 1. februara za te zemlje bile bi uvedene carine od 10 odsto, dok bi od 1. juna porasle na 25 odsto, ukoliko se do tada ne postigne dogovor o američkoj kontroli nad Grenlandom.

Danska i lideri Grenlanda, autonomne teritorije Danske, poručili su da ostrvo nije na prodaju, dok je osam evropskih zemalja u region poslalo vojno osoblje. Evropska unija je, istovremeno, najavila protivmere ukoliko SAD zaista uvedu carine.

Zbog toga je dolar bio pod snažnim pritiskom tokom čitave sedmice i nije uspeo da se oporavi ni nakon što je Tramp u sredu, posle sastanaka na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, izjavio da je postignut okvirni dogovor o Grenlandu i da neće uvoditi nove carine.

Zlato preuzima ulogu sigurnog utočišt

Slabljenje dolara dovelo je do snažnog rasta cene zlata, koje je prošle sedmice prvi put u istoriji probilo nivo od 4.900 dolara po unci.

-Slabost dolara posledica je gubitka kredibiliteta i prestiža Sjedinjenih Američkih Država - izjavio je Kajl Roda, analitičar kompanije Capital.com.

Dolar je decenijama važio za sigurno utočište kapitala u nesigurnim vremenima, pa čak i tokom kriza u koje su bile uključene same SAD. Međutim, čini se da taj status postepeno gubi, zbog čega investitori sve više utočište traže u drugim valutama i u zlatu.

-Više faktora podstiče rast cene zlata u poslednje vreme, ali je prošle sedmice glavni pokretač bio gubitak poverenja u SAD - zaključio je Roda.

Zlato nastavlja uspon: Analitičari očekuju skok iznad 5. 000 dolara

Globalno tržište zlata nastavlja snažan uzlazni trend i u 2026. godini, nakon istorijske 2025. u kojoj je cena ovog plemenitog metala porasla gotovo 70 odsto. Poslednji rast izvazvan je i govorom američkog predsednika Donalda Trampa u Davosu.

Najnovija kretanja na svetskim berzama potvrđuju da interesovanje investitora za zlatom ne jenjava, dok pojedini analitičari prognoziraju da bi cena tokom ove godine mogla da dostigne i rekordnih 5.500 dolara po unci.

Cena zlata je ovih dana ponovo obara rekorde premašivši 5.000 dolara, dok investitori širom sveta traže sigurno utočište usled rasta geopolitičkih tenzija, trgovinskih sporova i pada realnih kamatnih stopa. Istovremeno, centralne banke nastavljaju da povećavaju zlatne rezerve, dok investitori sve više diverzifikuju portfelje dalje od dolara.

-Ulazimo u fazu u kojoj zlato ponovo potvrđuje svoju ulogu ključnog faktora koji čuva kapital. Ovaj rast nije rezultat kratkoročne spekulacije, već kombinacije dugoročnih faktora - geopolitike, monetarne politike i promene strukture tražnje - izjavio je Dušan Gajić, suvlasnik kompanije Gold&Co.

Prema njegovim rečima, globalni trendovi se reflektuju i na domaće tržište.

-Interesovanje za investicionim zlatom u Srbiji je u stalnom porastu, a ukupan promet na domaćem tržištu povećan je za oko 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Sve veći broj građana i investitora shvata značaj ovog ulaganja i okreće se fizičkom zlatu da se zaštiti od inflacije i drugih finansijskih rizika - rekao je Gajić koji sarađuje sa mrežom od preko 100 partnera širom Srbije.

On dodaje da je veći cenovni rang podstakao određeni broj postojećih investitora na realizaciju profita, ali i je i doveo do priliva novih ulagača koji prvi put ulaze na tržište investicionog zlata.

-Primećujemo drugačiji profil investitora – od dugoročnih štediša do onih koji zlato koriste kao deo, mogu da kažem, prave strategije za raspolaganje imovinom - naveo je Gajić.

Analitičari ukazuju da je aktuelni ciklus rasta zlata snažno podržan institucionalnom potražnjom, pre svega kupovinama centralnih banaka, što prati i NBS, ali i pojačanim ulaskom privatnih investitora putem fizičkog zlata i investicionih fondova. Prema procenama međunarodnih institucija, značajan deo globalne potražnje dolazi iz zemalja poput Kine, Poljske, Kazahstana i Brazila, dok se deo kupovina centralnih banaka ne vidi u zvaničnim statistikama, piše Blic.

-Zlato danas nije samo odgovor na inflaciju, već i na rastući osećaj nesigurnosti u globalnom finansijskom sistemu. Očekivanja da bi cena tokom 2026. mogla da se približi nivou od 5.500 dolara po unci vrlo su realna u ovakvom okruženju - zaključio je Gajić.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.