Prvi put je u svojoj istoriji dugoj 17 godina, bitkoin je prešao vrednost od 125.000 dolara. Danas je na berzama kriptovaluta procenjen na 123.851 dolara, što je i dalje veoma dobro, posebno zato što nije zabeležen preveliki pad posle naglog skoka.

Uz snažnu promociju kriptovaluta koja stiže iz SAD-a i administracije Donalda Trampa, može se očekivati da se trend rasta i nastavi. A što se Srbije tiče, iz godine u godinu raste broj vlasnika kriptovaluta i mada još uvek nema zvaničnih brojki, procenjeno je da oko 200.000 građana bavi već ima u posedu.

Ljudi traže dobro mesto za investiciju

Prema rečima Igora Mirkovića iz kriptomenjačnice ECD, istorijski rast cene bitkoina rezultat je kombinacije makroekonomskih i tržišnih faktora.

- Ljudi širom sveta traže dobro mesto za investiciju. Kada se pogledaju dugoročni podaci, jasno je da je bitkoin i dalje najprofitabilnija investiciona imovina u poslednjoj deceniji. Bitkoin je istovremeno nezavisan i neotuđiv, ne zavisi direktno od odluka centralnih banaka, pojedinaca ili institucija, i to mu daje status najčistije imovine današnjice. U trenutku kada je globalna ekonomija pod pritiskom, inflacija je prisutna, a trgovinske tenzije rastu, mnogi investitori biraju da kapital plasiraju u bitkoin kao zaštitu od neizvesnosti - kaže Mirković za Bizportal.

Prema njegovim rečima, u poslednjih nekoliko meseci dodatni faktor bio je i povlačenje bitkoina sa berzi. To ukazuje da vlasnici ne planiraju prodaju, već dugoročno čuvaju, čime se smanjuje ponuda i prirodno povećava cena. Tradicionalno, četvrti kvartal zna da donese rast, a oktobar u kripto zajednici često zovemo „Uptober“, jer istorijski pravi pozitivna kretanja cene.

Sve je više ljudi koji posmatraju kupovinu bitkoina kao način da sačuvaju vrednost u vremenu kada klasične valute i štednja gube realnu kupovnu moć. Kripto tržište se ciklično ponaša, ali svaki ciklus do sada je završavao na višem nivou nego prethodni, što potvrđuje dugoročnu održivost i poverenje korisnika, objašnjava naš sagovornik.

[caption id="attachment_153699" align="alignnone" width="1000"] Foto:Shutterstock[/caption]

- Dodatno je interesantna situacija u Americi gde je Tramp obećao novčani poklon američkim državljanima. Pominje se od hiljadu do dve hiljade dolara koje bi trebalo da dobiju kao zaradu od američkih carina. Prethodni put kada se to desilo za vreme korone, većina tog novca je završila u kriptovalutama. Sada su investitori naučeni tom lekcijom verovatno odlučili da je dobar trenutak za kupovinu BTC-a pre nego što to uradi 260 miliona ljudi, punoletnih amerikanaca - objašnjava Mirković.

U Srbiji, kaže Mirković, interesovanje raste iz godine u godinu, a zajednica je aktivna i informisana. Na ECD platfomi za kupovinu i prodaju kriptovaluta trenutno, kaže on, ima oko 65.000 korisnika, a svakodnevno beleže nove registracije. Takođe, jedna od prednosti kriptovaluta jeste jednostavnost ulaganja i nizak prag ulaska. Za razliku od drugih investicionih oblika, u kripto je moguće ući sa simboličnim iznosom.

- Kod nas (u ECD kriptomenjačnici) ima korisnika koji kupuju i prodaju kriptovalute za 1.000 dinara, ali i onih koji trguju za milionske iznose - kaže Mirković.

U Srbijij - investiciona opcija, ne sredstvo plaćanja

Podsetimo, Srbija je među prvim zemljama u regionu donela Zakon o digitalnoj imovini 2020. godine, kojim su kriptovalute, tokeni i drugi oblici digitalne imovine postali zakonski definisani. Zakon je stupio na snagu početkom 2021. godine i jasno propisuje da svi posrednici u trgovanju – menjačnice, berze i platforme – moraju imati licencu Narodne banke Srbije (NBS).

Iako kriptovalute mogu biti predmet trgovine i ulaganja, treba naglasiti da nisu zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji. To znači da se robu i usluge ne može direktno plaćati u bitkoinima ili itirijumom, već isključivo putem konverzije preko licenciranih posrednika.

Trenutno, glavni izazovi trgovaca kriptovalutama u našoj zemlji su ograničen broj licenciranih firmi, niska likvidnost na domaćim platformama i slaba mogućnost upotrebe kriptovaluta u svakodnevnom životu. Većina korisnika se zato i dalje oslanja na strane berze poput Binance-a, Bybit-a ili OKX-a, gde imaju veću ponudu i niže provizije. Takođe, porez na prihod od trgovine kriptovalutama iznosi 15 odsto, a fizička i pravna lica imaju obavezu da razliku između kupovne i prodajne cene prijave kao kapitalnu dobit.

Za sada, digitalna imovina u Srbiji pre svega je investiciona opcija, a ne sredstvo plaćanja. Ipak, potencijal tržišta ostaje veliki – s obzirom na to da više od četiri petine građana zna za kriptovalute, ali ih još ne koristi aktivno.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.