U zemljama regiona, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, banke su ukinule pojedine novčane nadoknade za njihove usluge. Za razliku od srpskih banaka koje i dalje nemaju takvu vrstu luksuza, banke u regionu ne naplaćuju troškove obrade kredita, a takođe daju pogodnost svojim klijentima u vidu mogućnosti besplatnog korišćenja osnovnog platnog računa.
Pored toga, banke u Hrvatskoj su saglasne zakonskim predlogom oko ukidanja naknade za održavanje tekućih računa u bankama koji se koriste isključivo u svrhu prijema i isplate novčanih sredstava.
Sudeći po poslovanju domaćih banaka, u poređenju sa gorenavedenim, one i dalje nisu spremne da se odreknu tog dela brze zarade, bez previše truda.
Prema rečima Vladimira Vasića, bankara i finansijskog konsultanta, u srspkim bankama još uvek nema besplatnih usluga, ali da su pojedine cene zaista pristupačne.
- U našim bankama postoje bazični paketi koji koštaju 150 dinara, kao minimum za održavanje računa. Skoro da sam siguran da to nije iznos koji bi mogao nekoga da naljuti, kao i da sigurno svako može da sebi da priušti taj osnovni platni paket. Što se tiče Hrvatske, to se u njihovom bankarskom sektoru dešava na inicijativu nekog regularnog tela. Negde i ima logike, jer se radi o računima samo za uplatu i isplatu - to je to - započeo je Vasić za naš portal.
Dodao je i da dokle god postoji konkurencija, postoji i borba, kao i da sad vidimo da pojedine domaće banke ukidaju troškove obrade kredita zvanično, ali da oni uračunaju taj trošak sigurno, negde tako da se odmah ne primeti.
Članstvo Srbije u SEPA
Kada govorimo o poslovanju naših banaka, ne smemo da preskočimo činjenicu - Srbija postaje članica SEPE od 1. januara 2025. godine.
Podsetićemo da SEPA predstavlja jedinstveno područje za plaćanje u evrima, kao i da je to prostor koji omogućava da se plaćanja između građana i privrednih subjekata iz dve različite zemlje odvijaju na isti način kao nacionalna plaćanja.
Uz iste, a moguće i manje troškove, takvo okruženje ima za cilj da poveća broj bezgotovinskih plaćanja, što dodatno utiče na smanjivanje sive ekonomije.
Jasna ušteda kroz brojke
Praksa je pokazala da se od 12 milijardi evra, koje godišnje kao doznake stignu na Zapadni Balkan, skoro pola milijarde izgubi zbog prenosa kroz druge zemlje nepostojanja jedinstvenog načina plaćanja. Kako ne bi dolazilo do daljeg gubitka novca prilikom transakcija, članstvo u SEPA sistemu region bi moglo da uštedi godišenje oko 500 miliona evra.
Kako i na koji način će takve promene uticati na poslovanje i rad domaćih banaka, za Bizportal je objasnio Vladmir Vasić.
- Većina banaka koje posluju u Srbiji, oko 80 odsto njih je u vlasništvu matica iz Evropske unije. S obzirom da SEPA tamo postoji oko dvadesetak godina, mislim da se ništa neće promeniti. Dogodiće se samo nastavak nečega što već postoji dugi niz godina, koji će uskoro i uključiti našu zemlju, a da li će banke izgubiti neki prihod - verovatno hoće. Ali, skoro sigurno su oni sve to uračunali u budućnosti, u neke druge troškove - istakao je sagovornik.
Vasić se u razgovoru za Bizportal osvrnuo i na mesecima aktuelnu temu kamatnih stopa, kao i na reči predsednice Evropske centralne banke (ECB).
Kristin Lagard, istakla je za medije, da je neophodan oprezan pristup u daljem smanjivanju kamatnih stopa, kao i u proceni promenljivih ekonomskih uslova.
- Trend smanjenja eurobiora, odnosno referentne kamatne stope je prisutan. Nastaviće se, ali sigurno ne nekim brzim tempom. Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, Narodna banka Srbije ograničila je kamatnu stopu na 5 odsto do kraja 2026. godine. U tom periodu možemo da očekujemo da se euribor spusti so 1,8 odsto, eventulno 2 odsto, ne verujem da može ispod toga da ode - zaključio je Vasić.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
