- Građevinski sektor i dalje je u ozbiljnoj krizi. Već petu godinu zaredom beležimo pad, usled rasta troškova gradnje, nedostatka kvalifikovanih radnika i smanjenja broja građevinskih dozvola. Kada se manje gradi – manje se poručuju vrata i prozori - objašnjava Jihser. Pored spoljašnjih faktora, Meeth je imao i ozbiljne interne probleme – IT sistemi su radili sa brojnim greškama, dodatno pogoršavajući finansijsko stanje firme.
Pokušaji da se pronađe novi investitor nisu uspeli. Poslednji zaposleni trenutno završavaju preostale narudžbine, nakon čega firma trajno prestaje s radom.
Rekordan broj stečajeva od 2009. godine
Meeth je samo jedan u nizu sličnih slučajeva – broj stečajeva u Nemačkoj u konstantnom je porastu već dve godine. Samo prošle godine zabeleženo je gotovo 22.000 stečajeva, najviše još od 2015. godine. U martu ove godine otvoreno je 1.459 stečajnih postupaka, što je dva odsto više nego prethodnog meseca, pokazuju podaci Instituta za ekonomska istraživanja iz Halea (IWH), prenosi Tportal.
U prvom kvartalu 2025. broj stečajeva dostigao je najviši nivo od kraja velike finansijske krize 2009. godine, a najteže su pogođeni ključni sektori: industrija, građevinarstvo i trgovina.
Zašto sve više nemačkih firmi propada?
Stručnjaci kao glavni uzrok navode duboke strukturne slabosti nemačke privrede. Tobias Val, advokat specijalizovan za stečajeve u kancelariji Anchor, objašnjava da mnoge firme koje su tokom pandemije opstale zahvaljujući državnim subvencijama – sada ne uspevaju da izdrže realne tržišne uslove.
- Vidimo efekte odloženih stečajeva. Mnoge kompanije su još tada bile nekonkurentne, a sada ne mogu da izdrže rast troškova - kaže Val. Posebno su pogođene automobilska industrija i energetski intenzivne grane koje trpe pod teretom visokih cena energije, sirovina i manjka radne snage.
Stečajni upravnik Jihser upozorava da mnoge kompanije nisu u stanju da prenesu rast troškova na kupce, što ih stavlja u finansijski nepodnošljive pozicije.
Industrija šalje uzbunu: „Kriza domaće proizvodnje“
Savez nemačke industrije (BDI) početkom aprila oglasio se alarmantnim saopštenjem: više od 100 udruženja upozorilo je da je Nemačka ušla u ozbiljnu ekonomsku krizu – i da je ona velikim delom domaćeg porekla.
BDI je poručio da su hitno potrebne poreske olakšice i administrativne reforme kako bi se firmama olakšalo poslovanje. Tanja Goner, glavna direktorka BDI-ja, ocenila je da novi koalicioni sporazum ne ide dovoljno daleko, te da je neophodno maksimalno iskoristiti svaki fiskalni prostor kako bi se rasteretili privrednici.
Aukcionari zatrpani stečajevima – sve manje pokušaja oporavka
Jirgen Filipi, ovlašćeni aukcionar i sudski veštak za stečajne upravnike, kaže da situacija nikada nije bila gora.
- Tokom finansijske krize 2008. godine bilo je puno posla, ali sada je još gore. Svakodnevno dobijam više ponuda za aukcije nego što mogu da prihvatim - kaže Filipi.
Kupaca na aukcijama ima sve manje, a vlasnici firmi sve češće odustaju od pokušaja restrukturiranja – najčešće zbog previsokih poreza i prevelike birokratije.
„Najgore tek dolazi“ – Nemačka industrija na ivici sloma
Filipi upozorava da se najteže tek očekuje. Najviše su pogođeni automobilski sektor i građevinarstvo, ali domino-efekat propadanja već se preliva na dobavljače, logistiku i druge povezane industrije.
Poverenje u novu saveznu vladu takođe je nisko. - Bez suštinskih reformi i obnove poverenja u privredu, strukturna kriza će se samo produbljivati - zaključuje Filipi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
?is_from_webapp=1&sender_device=pc
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
