Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke (ECB), pohvalila je "izuzetno" smanjenje inflatornih pritisaka koji su zahvatili globalnu ekonomiju tokom poslednje tri godine, naglašavajući njihov minimalni uticaj na zaposlenost. Ona je predvidela da će inflacija u Evropi dostići cilj do sredine 2025. godine.
- Retko je da se izbegne značajan porast nezaposlenosti kada centralne banke podižu kamatne stope kao odgovor na visoke cene energije - rekla je Lagard.
Međutim, Lagard je upozorila da je "neizvesnost i dalje velika", jer se globalna ekonomija trenutno suočava sa "transformacionim promenama".
Uprkos ovim pozitivnim dešavanjima, Lagard je upozorila na prisutne neizvesnosti, jer se globalna ekonomija suočava sa „transformacionim promenama“. Naglasila je nedavne izazove, poput pandemije COVID-19, rata u Evropi i energetske krize, koji su promenili ekonomske uslove i otežali prenos monetarne politike.
Lagard je ove komentare iznela tokom svog glavnog govora na Centralnoj banci Mišela Kandesija za 2024. godinu, koju je organizovao Međunarodni monetarni fond (MMF) u Vašingtonu, instituciji koju je vodila tokom ključnih trenutaka poput posledica Velike finansijske krize i dužničke krize evrozone. U svojim primedbama, Lagard je naglasila potrebu za prilagodljivom monetarnom politikom u eri strukturnih promena.
[caption id="attachment_106043" align="aligncenter" width="1141"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Efikasnost monetarne politike povezana sa evolucijom ekonomije
U svom govoru, Lagard je opisala ogromne izazove sa kojima se globalna ekonomija suočavala poslednjih godina.
- Pre četiri godine suočili smo se sa najgorom pandemijom od 1920-ih, najgorim sukobom u Evropi od 1940-ih i najgorim energetskim šokom od 1970-ih - rekla je Lagardova i objasnila je da su šokovi fundamentalno promenili ekonomski pejzaž i zakomplikovali prenos monetarne politike.
Priznala je da su jasno definisani ciljevi inflacije, fleksibilni alati politike i analitički okviri sposobni da procene i odgovore na ekonomske promene omogućili monetarnoj politici da povrati stabilnost cena bez prevelikih troškova po ekonomiju.
- Naše monetarne strategije su se pokazale efikasnim, ublažavajući kompromise između inflacije i zaposlenosti- izjavila je.
Povlačeći istorijske paralele, Lagard je ukazala na upečatljive sličnosti između postratne ekonomije 1920-ih i trenutne decenije. Oba perioda su doživela zastoje u globalnoj trgovinskoj integraciji uz istovremene korake napred u tehnološkom napretku. Međutim, Lagard je priznala da su današnji izazovi - poput klimatskih promena i starenja populacije - jedinstveni za naše vreme.
Tokom 1920-ih, kolaps Pax Britannica i porast ekonomskog nacionalizma doveli su do oštrog cepanja globalne ekonomije. Trgovina kao procenat BDP-a je naglo pala, doprinoseći deflaciji i ekonomskoj nestabilnosti. Istovremeno, brzi tehnološki napredak, poput uspona pokretne trake i motora sa unutrašnjim sagorevanjem, podstakao je produktivnost, ali i stvorio špekulativne mehure, što je kulminiralo padom berze 1929. godine. Lagard vidi sličnu fragmentaciju danas, jer se globalni lanci vrednosti (GVC) restrukturišu.
I Evropa i Sjedinjene Američke Države diversifikuju svoje izvore snabdevanja, a mnoge firme usvajaju strategije bliskog šoringa kako bi ublažile ranjivosti u globalnim lancima snabdevanja Paralelno s tim, tehnološki napredak u oblasti veštačke inteligencije (AI) i finansijske tehnologije (fintech) preoblikuju industrije, nudeći brži i jeftiniji pristup kreditima, ali i postavljaju nove izazove za prenos monetarne politike.
Potreba za fleksibilnošću i prilagođavanjem
Lagard je zaključila naglašavajući važnost prilagodljivosti monetarne politike kako globalna ekonomija nastavlja da se razvija. Predstojeća revizija strategije ECB-a za 2025. godinu fokusiraće se na razumevanje dugoročnih strukturnih promena u svetu posle pandemije, sa posebnim akcentom na to kako te promene utiču na prenos monetarne politike.
Veštačka inteligencija (AI) i mašinsko učenje će igrati ključnu ulogu u poboljšanju modela predviđanja, posebno za sadašnje prognoze inflacije. Lagardin govor je naglasio da monetarna politika mora ostati dinamična kako bi išla u korak sa svetom koji je u stalnoj promeni.
Lagard je zaključila da, iako stabilnost cena ostaje osnovni cilj, centralne banke moraju ostati dinamične i prilagodljive kako bi odgovorile na tekuće globalne promene, naglašavajući da „stabilnost ne sme značiti rigidnost“. Predstojeća strateška revizija ECB-a za 2025. godinu fokusiraće se na rešavanje ovih dugoročnih strukturnih promena u svetu posle pandemije prenosi Euronews.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
