Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić kaže za da nije moguće dati precizne prognoze koliko bi moglo biti povećanje kamate unutar rate nakon povećanja euribora, zato što su krediti uzimani u različitim periodima.
"Nije isto ako je kredit uzet pre deset i više godina i u najvećoj meri otplaćen i ako je uzet prošle godine. Oni koji su se nedavno zadužili, u poslednjih nekoliko godina i koji su praktično na početku otplate kredita kod njih je učešće kamate u rati veće, u odnosu na one koji su na kraju otplate. Kod korisnika kod kojih je prošlo više od 50 odsto ili dve trećine perioda otplate, učešće kamate je manje, a samim tim je manja i izloženost rastu kamatnih stopa. Oni koji su na početku, kao i za one koji planiraju uzimanje kredita, kod njih će se to povećanje i najviše odraziti na visinu rate", objašnjava Đukić.
U Udruženju bankarskih klijenata "Efektiva" napravili su kalkulaciju na osnovu dva primera. Kao parametar su uzeli da je marža banke 3,5 odsto, a inicijalna kamatna stopa pri odobravanju kredita 2,95 odsto.
"Uz najnoviju računicu za kredit od 50.000 evra na 20 godina, rata je početkom godine bila 276 evra, a sada je 290, što je povećanje od 14 evra. Na primeru kredita od 80.000 evra na 25 godina, rata je početkom godine bila 377 evra, a sada je 400, što je povećanje od 23 evra". izračunali su u "Efektivi".
Profesor Zoran Grubišić kaže da je rast euribora signal da poskupljuje evro i da to znači da će biti skuplji svi bankarski proizvodi sa valutnom klauzulom. On napominje da od poslovne politike banaka zavisi koliki će taj rast biti. Naglašava da je ovo još mala promena, ali da je upravo došlo do promene trenda, kada su u pitanju krediti, što je bilo i očekivano.
Stručnjaci napominju da to zavisi od količine novca koju su pozajmili, od kamate po kojoj su se zadužili, kao i od perioda otplate, odnosno od toga koliko je vremena prošlo od kada im je kredit odobren. Ovi parametri se razlikuju i drugačiji su za svaki kredit pojedinačno, pa se ne može dati apsolutno precizna računica potencijalnih troškova podizanja kamatne stope, piše Euronews.
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić kaže da nije moguće dati precizne prognoze koliko bi moglo biti povećanje kamate unutar rate nakon povećanja euribora, zato što su krediti uzimani u različitim periodima.
"Nije isto ako je kredit uzet pre deset i više godina i u najvećoj meri otplaćen i ako je uzet prošle godine. Oni koji su se nedavno zadužili, u poslednjih nekoliko godina i koji su praktično na početku otplate kredita kod njih je učešće kamate u rati veće, u odnosu na one koji su na kraju otplate. Kod korisnika kod kojih je prošlo više od 50 odsto ili dve trećine perioda otplate, učešće kamate je manje, a samim tim je manja i izloženost rastu kamatnih stopa. Oni koji su na početku, kao i za one koji planiraju uzimanje kredita, kod njih će se to povećanje i najviše odraziti na visinu rate", objašnjava Đukić.
U Udruženju bankarskih klijenata "Efektiva" napravili su kalkulaciju na osnovu dva primera. Kao parametar su uzeli da je marža banke 3,5 odsto, a inicijalna kamatna stopa pri odobravanju kredita 2,95 odsto.
"Uz najnoviju računicu za kredit od 50.000 evra na 20 godina, rata je početkom godine bila 276 evra, a sada je 290, što je povećanje od 14 evra. Na primeru kredita od 80.000 evra na 25 godina, rata je početkom godine bila 377 evra, a sada je 400, što je povećanje od 23 evra". izračunali su u "Efektivi".
Profesor Zoran Grubišić kaže za a je rast euribora signal da poskupljuje evro i da to znači da će biti skuplji svi bankarski proizvodi sa valutnom klauzulom. On napominje da od poslovne politike banaka zavisi koliki će taj rast biti. Naglašava da je ovo još mala promena, ali da je upravo došlo do promene trenda, kada su u pitanju krediti, što je bilo i očekivano.
"Kada su u pitanju rate, to zavisi od pojedinačnog slučaja i šta je klijent potpisao. Nekom se euribor obračunava na tromesečnom, nekom na šestomesečnom nivou u zavisnosti od uslova na koje je pristao u ugovoru sa bankom. To su četiri ili dva datuma u toku godine, koji su ključni za svakog dužnika. Najčešće su to 15. mart i 15. septembar i neće se ništa menjati dok ne dođe taj period koji stoji u ugovoru koji su klijenti potpisali. Za mnoge trenutno ovo neće značiti ništa, a i za one na koje bi se mogo odnositi, koji sada potisuju ugovore, to bi mogla biti neka mala reakcija. Ovo je blagi rast, ali je za očekivati da u toku ove godine poveća još pomalo, nekoliko puta", smatra Grubišić.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dejan Šoškić za Euronews Srbija kaže da očekuje dalji rast kamata. On dodaje da će tempo zavisiti od odluke Evropske centralne banke (ECB) i od toga kada će krenuti sa nešto većom restriktivnom politikom.
On napominje da je u slučaju Evrope stvar malo kompleksnija u odnosu na Ameriku i druge centralne banke u svetu, jer je evrozona dosta razuđena, a evropske privrede od nemačke do grčke su različite, zbog čega nije jednostavno donositi odluke o monetarnoj politici.
"Siguran sam da će doći do restriktivnije monetarne politike, već su najave takve, a rast referentnih kamatnih stopa je nešto što se očekuje i u dolaru i u evru u narendom periodu. Kako sada stvari stoje, ova inflacija nije ni prolazna, ni bezazlena, niti mala, tako da će morati da se dese reakcije monetarne politike", smatra Šoškić.
