Čelnica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard poručila je da bi preduzeća mogla znatno brže da podižu cene kao odgovor na naftni šok izazvan ratom u Iranu, i to zbog gorkih sećanja na inflacioni talas koji je pogodio Evropu nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Ako se rast cena nafte i gasa nastavi, "odgovor kompanija i radnika mogao bi biti brži nego prošli put", izjavila je Kristin Lagard u sredu tokom konferencije u Frankfurtu, prenosi AP.

Naglasila je da sada imamo svežije sećanje na visoku inflaciju, što bi moglo da utiče na brzinu kojom se troškovi preliju na potrošače i kojom radnici traže kompenzaciju kroz veće plate.

Iako je ECB uspela da obuzda inflacioni vrhunac iz 2022. godine serijom podizanja kamatnih stopa, Lagard priznaje da je "to iskustvo ostavilo traga". Prema njenim rečima, čitava jedna generacija sada je proživela svoju prvu epizodu visoke inflacije i možda neće biti spora u reakciji drugi put.

Inflacija u zemljama koje koriste evro dostigla je vrhunac od 10,6 odsto u oktobru 2022. godine, nakon što je invazija dovela do prekida snabdevanja ruskim prirodnim gasom.

Novi šok podstaknut je iranskom blokadom Ormuskog moreuza početkom marta, što je katapultiralo cenu sirove nafte Brent sa nivoa ispod 80 na preko 100 američkih dolara po barelu, dok su se cene gasa u Evropi udvostručile za manje od mesec dana.

Lagard je istakla da monetarna politika ne može direktno da snizi cene nafte i da centralne banke po pravilu zanemaruju prolazne energetske šokove bez podizanja kamatnih stopa. Takav potez ima smisla jedino ako se više cene energije počnu ugrađivati u cene ostalih dobara i u plate radnika, stvarajući opasnu cenovnu spiralu.

"Ako se energetski šok proceni kao ograničen i kratkotrajan, trebalo bi primeniti klasičan pristup i jednostavno ga zanemariti", objasnila je, dodajući da, dok povećanje stopa počne da deluje sa odmakom od nekoliko meseci, inflatorni skok je možda već prošao.

Uprkos umirujućim tonovima, situacija je daleko od bezazlene. ECB je na svojoj poslednjoj sednici 19. marta ostavila ključnu kamatnu stopu nepromenjenom na dva odsto, ali se retorika značajno zaoštrila.

Tržišta, koja su početkom godine očekivala seriju smanjenja stopa, sada predviđaju moguća povećanja već u aprilu ili junu kako bi se suzbila nova pretnja. U skladu s tim, ECB je već podigla svoju prognozu inflacije za evrozonu u 2026. godini na 2,6 odsto, što je značajan rast u odnosu na nedavne projekcije.

Postoje razlozi za verovanje da bi trenutni skok cena nafte mogao biti manje inflatoran nego što se strahuje, jer je rast cena, za sada, manji od onog koji je Evropa doživela u periodu 2021–2022. godine.

Ipak, širi ekonomski pokazatelji izazivaju zabrinutost. Najnoviji podaci o poslovnim aktivnostima pokazuju usporavanje rasta privatnog sektora u SAD i evrozoni na najniže nivoe u poslednjih jedanaest meseci, što ekonomiste navodi na upozorenja o "stagflaciji" – opasnoj kombinaciji ekonomske stagnacije i visoke inflacije.

Međutim, ako se pokaže da inflacija uporno ide iznad cilja ECB-a od dva odsto, "odgovor mora biti odgovarajuće snažan ili uporan", poručila je Lagard.

Sukob na Bliskom istoku, koji je započeo krajem februara, proširio se i na napade na energetsku infrastrukturu u Kataru i Saudijskoj Arabiji, što dodatno destabilizuje tržišta i preti novim krizama.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.