Rast cena energije, poremećaji u transportu i sve veća neizvesnost mogli bi da utiču na proizvođače automobila od Japana do SAD, kao i na same kupce.

Rastuće tenzije na Bliskom istoku više nisu samo vesti iz spoljne politike.

One sve više menjaju ekonomska očekivanja, a automobilska industrija bi mogla da bude među prvima koji će osetiti posledice.

Od Detroita do Tokija, lideri automobilske industrije revidiraju prognoze jer rastuće cene energije i poremećaji u trgovini dodatno komplikuju već zahtevno globalno tržište.

Ono što se dešava u Persijskom zalivu više se ne može posmatrati izolovano - posebno kada je u pitanju nafta i ključne brodske rute.

Kako cene nafte reaguju

Cene nafte su naglo porasle kako su tenzije između SAD i Irana rasle, i to je samo po sebi dovoljno da potrese automobilski sektor.

Ormuski moreuz, uska, ali vitalna ruta za svetske zalihe nafte, ostaje jedna od najosetljivijih tačaka u globalnoj trgovini. Svaka pretnja njegovoj stabilnosti gotovo odmah se odražava na cenu sirove nafte. A skuplja nafta znači veće troškove goriva, što utiče na sve, od fabričkih operacija do kamiona i brodova koji prevoze delove i gotova vozila širom sveta.

U segmentima gde su marže već veoma male, novo povećanje troškova dodatno povećava pritisak.

Kratkoročna intervencija ili dugoročni rat Jedno od ključnih pitanja je da li će se trenutni sukob na Bliskom istoku brzo završiti ili bi mogao da se razvije u dugoročniji sukob.

Posledice po automobilsku industriju zavise od toga. Iako Iran nije glavni igrač na globalnom automobilskom tržištu - od približno 1,1 miliona automobila proizvedenih 2025. godine, većina je bila namenjena domaćem tržištu - duži sukob bi mogao imati posledice širom sveta, od fluktuacija valuta do veće osetljivosti kupaca na cene.

Još jedna slaba tačka postao je pomorski transport.

Ključne trgovinske rute u Zalivu već se suočavaju sa kašnjenjima, višim troškovima osiguranja i povremenim usporavanjem zbog bezbednosnih rizika.

Za azijske proizvođače, koji izvoze u velikim količinama na Bliski istok, ovo predstavlja veoma konkretan operativni problem. Brendovi iz Japana, Južne Koreje, Kine i Indije zavise od nesmetanog prolaza kroz ove morske rute kako bi snabdevali kupce u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim zemljama u regionu.

Čak i kratkoročni poremećaji mogu imati domino efekat - od kašnjenja u isporukama do rasta troškova transporta.

Zašto Tojota smanjuje proizvodnju

Ozbiljnost situacije pokazuje i potez Tojote, koja je, prema dostupnim informacijama, smanjila planiranu proizvodnju vozila namenjenih tržištima Bliskog istoka za desetine hiljada jedinica tokom narednih nekoliko meseci.

Kada proizvođač ove veličine napravi takav potez, dobavljači veoma brzo osećaju posledice.

Manji proizvođači komponenti uglavnom posluju sa veoma uskim maržama i strogo planiranim rokovima.

Promena u obimu izvoza može dovesti do viška zaliha jednog meseca i nestašice delova sledećeg. Ova neizvesnost trenutno otežava planiranje na svim nivoima lanca snabdevanja.

Ali ekonomski uticaj se ne zaustavlja na proizvođačima.

Veći troškovi transporta i goriva povećavaju ukupne operativne troškove, a deo toga se gotovo uvek prenosi na krajnje kupce.

Na tržištima gde je inflacija već opteretila kućne budžete, čak i skromno povećanje cena automobila moglo bi dodatno da uguši potražnju. To bi moglo da navede kupce da odlože kupovinu, posebno tamo gde su troškovi finansiranja već visoki, piše tportal.

Drugim rečima, novi geopolitički šok mogao bi dodatno da uguši automobilsko tržište baš kada se industrija već bori sa elektrifikacijom, visokim troškovima i sve opreznijim potrošačima.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.