Ovaj model ukazuje na rast ekonomskog i psihološkog pritiska na mlade radnike, koji se sve češće suočavaju sa iscrpljenošću već u ranim fazama karijere.

Ubrzani tempo rada, dugo radno vreme, nesigurni oblici zaposlenja i stalna digitalna dostupnost doveli su do toga da burnout postane strukturni ekonomski problem. Njegove posledice više se ne ogledaju samo u narušenom zdravlju pojedinaca, već i u padu produktivnosti, rastu troškova zdravstvene zaštite i povećanoj fluktuaciji radne snage, prenosi Blic.

Dom za penzionisanje mladih može se posmatrati kao tržišni odgovor na neuspeh klasičnih modela rada. Umesto sistemskih promena, nastaje novi uslužni sektor koji monetizuje potrebu za oporavkom, mentalnim zdravljem i privremenim izlaskom iz radnog procesa. Time se trošak iscrpljenosti prebacuje sa poslodavaca na same radnike.

Iako ovakvi domovi mogu smanjiti pritisak na zdravstveni sistem i ubrzati povratak radnika na tržište rada, oni istovremeno normalizuju ideju da je izgaranja na poslu neizbežan deo karijere. Dugoročno, to može dovesti do još većih ekonomskih gubitaka i slabijeg radnog potencijala mladih generacija.

Primer Malezije pokazuje da se granica između rada, odmora i penzionisanja briše, dok se ekonomija rada prilagođava novim uslovima. Ključno pitanje ostaje da li će društva nastaviti da prodaju oporavak kao uslugu, ili će se okrenuti stvaranju održivog modela rada koji ne troši ljude pre nego što dostignu sredinu radnog veka.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.