Ipak, jedan veliki problem čak i njega zbunjuje.
- Dezinformacije su problem gde sam, donekle, morao da se povučem i kažem: ‘U redu, ovaj problem smo predali mlađim generacijama - rekao je Gejts za CNBC Make It.
Dezinformacije postaju sve češće, jer tehnološki napredak poput chatbotova sa opštom veštačkom inteligencijom olakšava brzo generisanje i širenje laži. Dezinformacije generisane veštačkom inteligencijom su proglašene za najveći globalni rizik u naredne dve godine prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma u januaru. U anketi Pew Research Centra iz 2023. godine, 55 odsto Amerikanaca je izjavilo da bi američka vlada i tehnološke kompanije trebalo da preduzmu mere kako bi ograničile lažne informacije na internetu.
Gejts, koji je bio tema mnogih teorija zavere, verovatno je mnogo bolje upoznat sa dezinformacijama nego što bi želeo da bude. Ali razgovor sa njegovom ćerkom Fibi dodatno je otvorio njegove oči za ozbiljnost ovog problema, kaže on.
- Čuvši kako moja ćerka govori o tome da je bila uznemiravana na internetu, i kako su njeni prijatelji imali slična iskustva, to mi je osvetlilo problem na način o kojem ranije nisam razmišljao - kaže Gejts.
Prošle godine, Fibi Gejts je javno govorila o onome što je nazvala „zabludama i teorijama zavere“ o njenoj porodici i njenim ličnim vezama u intervjuu za The Information, uključujući rasističke komentare na internetu o jednom od njenih bivših momaka, koji je Afroamerikanac.
Drugi problemi, poput iskorenjivanja bolesti ili promocije čistije energije, takođe nisu jednostavni za rešavanje — ali za njih postoje jasniji putevi ka rešenjima, objašnjava on.
Gejts i dalje prevazilazi svoju ‘naivnost’
Kada je Gejts započeo Majkrosoft, mislio je da će većina ljudi želeti da koristi računare — a kasnije i internet — samo u produktivne i odgovorne svrhe, kaže. Kada je započeo rad na dokumentarcu, i dalje je imao deo „naivnosti da će, kada učinimo informacije dostupnim, ljudi želeti tačne informacije,“ dodaje.
[caption id="attachment_16075" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Međutim, razgovori sa stručnjacima za dezinformacije pomogli su Gejtsu da shvati: i on deli ljudski impuls da traži informacije koje potvrđuju ranija uverenja.
- Čak ću i ja uživati.Recimo da postoji političar koji mi se ne dopada, i da postoji neki članak na internetu koji ga malo kritikuje. Pomislim: ‘Oh, to je tako dobra kritika [i] uživao sam u čitanju, čak i ako je preterano - ističe Gejts.
Gejts kaže da nije potpuno siguran kako zaustaviti širenje dezinformacija. Osetljiv je na kontraargument da ograničavanje bilo kakve informacije na internetu može narušiti pravo na slobodu govora, ali se slaže da je potrebno uvesti neka pravila, kaže on. Ko bi tačno trebalo da uspostavi ta pravila, nije sasvim siguran, dodaje.
Uobičajene taktike za suzbijanje dezinformacija uključuju programe za internetsku pismenost i moderaciju sadržaja na društvenim mrežama. Neke tehnološke kompanije su smanjile ulaganja u te napore, koji prema istraživačima samo površno rešavaju problem.
Problem dezinformacija je veliki i potrebno je rešenje
Problem dezinformacija nije samo tehnološki izazov, već i društveni, politički i kulturni. U današnjem svetu, gde su informacije dostupne svima u sekundi, lažne vesti i pogrešni podaci mogu se širiti mnogo brže nego ikada pre. Sa sve većom zavisnošću od društvenih mreža i internet platformi, ljudi često nesvesno dele netačne informacije, što dodatno komplikuje borbu protiv dezinformacija.
Jedan od ključnih izazova u suzbijanju dezinformacija je kako ih prepoznati. Lažne vesti su često osmišljene tako da izgledaju uverljivo, a ponekad čak koriste delimično tačne podatke kako bi zvučale kredibilno. Ovo stvara zabludu među korisnicima interneta, koji ne uvek poseduju dovoljno znanja ili resursa da bi proverili tačnost onoga što čitaju. Problem postaje još ozbiljniji kada se dezinformacije koriste u političke ili ekonomske svrhe, što može destabilizovati društva i podstaći nepoverenje među ljudima.
Osim toga, psihološki aspekt dezinformacija igra veliku ulogu. Ljudi imaju tendenciju da veruju informacijama koje se poklapaju sa njihovim već postojećim stavovima, a dezinformacije su često dizajnirane da eksploatišu upravo ovu kognitivnu pristrasnost. Ovaj fenomen, poznat kao "potvrđujuća pristrasnost", čini ljude sklonim da prihvate lažne vesti koje podržavaju njihove prethodne stavove i predrasude, dok istovremeno ignorišu informacije koje im ne idu u prilog.
[caption id="attachment_99389" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Borba protiv dezinformacija zahteva više od tehnoloških rešenja. Edukacija je ključna. Ljudi moraju biti obučeni da kritički analiziraju informacije, prepoznaju lažne vesti i koriste provere činjenica pre nego što donesu zaključke ili podele sadržaj na mreži. Društvene mreže i platforme, s druge strane, treba da preuzmu veću odgovornost za moderiranje sadržaja i primenu jasnih smernica koje sprečavaju širenje lažnih informacija.
Izvršna direktorka Gugla, Bet Goldberg, izjavila je prošle godine za CNBC Make It da bi tehnologija mogla pomoći, jer istraživači razvijaju alate veštačke inteligencije za prepoznavanje dezinformacija i toksičnih sadržaja na mreži. Ali priroda tehnološke trke u naoružanju — neko stvori rešenje, a neko drugi nađe način da ga zaobiđe — znači da „to neće biti savršeno uspešno,“ napisao je Gejts u blogu prošle godine.
Problem neće nestati: Već je previše lako da se lažne informacije prošire do milijardi ljudi koji aktivno koriste internet, kaže Gejts.
- A, ako ih uhvatite dan kasnije, šteta je već načinjena - dodaje on.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
