Sam naziv deluje kao provokacija, očigledna igra reči na račun Majkrosofta (Microsoft), megakorporacije pod vođstvom milijardera Bila Gejtsa. Ipak, iza tog termina krije se fenomen savremenog tehnološkog doba: mešavina poluinformacija, namernih provokacija i strateške komunikacije. 

Formalno gledano, „Macrohard“ ne postoji. Niti kao registrovana kompanija, ni kao zvanično najavljen proizvod, a i čak ni kao konkretan projekat. Međutim, ono što postoji jeste ideja koju je Mask plasirao gotovo usputno. U pitanju je koncept AI-vođene softverske kompanije, koju je sam ironično nazvao „Macrohard“, pod okriljem svoje firme "xAI". 

AI kompanija bez ljudi?

Maskova ideja, u svojoj srži, nije nova, i daleko od toga da je bezazlena. On zamišlja moćnu softversku kompaniju (ono što danas, bez konkurencije, predstavlja Majkrosoft) u kojoj većinu posla ne obavljaju ljudi, već veštačka inteligencija: modeli koji pišu kod, testiraju aplikacije, popravljaju greške, proizvode dokumentaciju, pa čak i upravljaju internim procesima. Drugim rečima – kompaniju koja funkcioniše kao Microsoft, ali bez klasičnih programerskih timova.

Ako to zvuči kao naučna fantastika, vredi se setiti da su pre samo nekoliko godina i autonomni automobili ili generativni AI delovali jednako neostvarivo. Mask se, kao i mnogo puta ranije, ne pojavljuje sa gotovim proizvodom, već sa narativom – i upravo tu leži njegova snaga.

Ime kao poruka

Naziv „Macrohard“ nije slučajan. To je svesna, gotovo dečački provokacija, ali sa jasnom porukom: kritika postojećih softverskih giganata i ideje da su tradicionalne IT kompanije postale tromi sistemi, previše oslonjeni na ljudski rad, birokratiju i nasleđene modele poslovanja.

Musk ovde ne napada Microsoft direktno, već čitav koncept klasične softverske industrije. Njegova poruka je jasna: ako je softver već digitalan, zašto bi kompanija koja ga proizvodi morala da funkcioniše po industrijskim pravilima 20. veka?

Tehnološka vizija ili marketinški balon?

Kritičari s pravom postavljaju pitanje: da li je ovo realna tehnološka strategija ili još jedan Maskov „tvit projekat“ koji više služi za dizanje prašine nego za stvarnu primenu? Istina je verovatno negde između.

Veštačka inteligencija danas već piše kod, ali i dalje greši, halucinira i zahteva ljudski nadzor. Potpuno autonomna softverska kompanija za sada ostaje teorijski koncept. Međutim, pravac kretanja je jasan: sve manje ljudi, sve više automatizacije, sve veća koncentracija moći u rukama onih koji kontrolišu modele i infrastrukturu.

Zašto je ova priča važna

Zato što „Macrohard“, iako ne postoji, govori mnogo o svetu u koji ulazimo. Svetu u kojem granica između provokacije i poslovnog plana postaje nejasna, u kojem ideja može imati veću tržišnu vrednost od proizvoda, i u kojem se pitanje ne postavlja da li će AI zameniti deo ljudskog rada – već koliko brzo i u kojoj meri.

Ako se Maskova vizija ostvari makar delimično, posledice neće biti samo tehnološke, već i društvene: od tržišta rada, preko obrazovanja, do kontrole nad digitalnom ekonomijom. U tom smislu, „Macrohard“ je i simbol. Ime koje zvanično ne postoji, ali pitanje koje postavlja, i lavinu koju može da pokrene, je više nego stvarno.

Jeste, u pitanju je smešno ime, koje služi za provociranje konkurencije. Ipak, ako ima konkretnih rezultata iz Maskovog projekta, to jest, ako nije u pitanju dizanje prašine u njegovom prepoznatljivom stilu, upućeni u tehnološka zbivanja smatraju da bi "Macrohard" mogao da bi, simbolično rečeno, ubije Majkrosoft. I to već u toku ove godine. I ne samo to - ukoliko bi projekat zaživeo, to bi značilo i da bi mnogi programeri, pa i čitavi, veliki sektori u okviru mnogoljudnih korporacija, ostali bez posla.  

Podsetimo, Bizportal je pisao i o kineskoj revoluciji u tehnološkom sektoru, pročitajte u odvojenoj vesti. 

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.