Orašasti plodovi su jedna od najpotcenjenijih kategorija hrane. Mali, ali moćni, puni su zdravih masti, proteina i vlakana. Odličan su dodatak salatama, supama, jogurtu, a mogu se jesti i same kao užina. Postoji mnogo razloga da se prepustite uživanju u orašastim plodovima, a evo nekih od njih.
Utiču pozitivno na raspoloženje
Poslednjih godina, istraživači su uspeli da povežu ishranu i raspoloženje. Pokazalo se da modifikovana mediteranska dijeta može ublažiti simptome depresije. Jedna porcija orašastih plodova dnevno bila je uključena u interventnu grupu, koja je na kraju pokazala značajno blaže simptome depresije.
Druga studija je ispitivala ulogu ishrane u depresiji među mladim odraslim osobama. Za ovu studiju, učesnicima je rečeno da konzumiraju dve do tri kašike orašastih plodova i semenki dnevno. Slično prethodnoj studiji, i ova je pokazala poboljšanje.
Postoji mnogo razloga zašto orasi mogu poboljšati vaše raspoloženje. Dva od njih uključuju profil aminokiselina orašastih plodova koji su korisni za mozak, kao i omega-3 masne kiseline koje su dobra zaštita za vaše nerve.
Jedite obroke koji će vas zasititi
Ako planirate da jedete jogurt ili supu od povrća, već znate da ćete brzo osetiti glad. Šaka orašastih plodova koja se dodaju takvim jelima poboljšaće ukus, ali i pojačati sitost.
Smanjuju upalna stanja
Potrošnja orašastih plodova je povezana sa nižim markerima upale. Orašasti plodovi, posebno bademi, bogati su vitaminom E. Jedna porcija badema obezbeđuje oko 47 odsto preporučenog dnevnog unosa. Vitamin E deluje kao antioksidant i štiti ćelije od oksidativnog stresa što zauzvrat pomaže u smanjenju upale.
Dobri su za srce
Ishrana za zdravlje vašeg srca uključuje više hrane bogate mononezasićenim i polinezasićenim mastima. Orašasti plodovi su bogati i jednim i drugim i posebno su dobar izvor polinezasićenih masti poznatih kao omega-3 masne kiseline.
[caption id="attachment_12693" align="alignnone" width="640"]
Pixabay/silviarita[/caption]
Jedan od načina da se smanje visoki nivoi triglicerida koji su faktor rizika za srčana oboljenja je povećanje unosa omega-3 masti. Pored toga, konzumiranje ovih vrsta zdravih masti je povezano sa višim nivoima HDL holesterola i nižim nivoima LDL holesterola.
Regulišu nivo šećera u krvi
Na šećer u krvi utiče količina proteina, masti, vlakana i ugljenih hidrata prisutnih u hrani. Pojedite sočnu jabuku samu za užinu i verovatno ćete ponovo biti gladni za 30 minuta, a možda ćete čak osetiti i želju za šećerom ili pad energije.
Sama jabuka je uglavnom ugljeni hidrat koji će povećati, a zatim brzo smanjiti šećer u krvi. Ali ako je uparite sa šakom orašastih plodova ili maslacom od ovog voća, imaćete manji skok šećera u krvi, ali i pad glukoznog indeksa.
