To je kontradikcija koju su kapitalisti pokušavali da reše decenijama, ulažući nebrojene milijarde dolara, često kroz tehnologije automatizacije poput veštačke inteligencije — logika je bila da, ako uklonite ljudske radnike sa platnog spiska, više nikada nećete morati da brinete o dosadnim sindikatima ili štrajkovima. Međutim, u ironičnom obrtu, ispostavlja se da ista tehnologija koja je trebalo da automatizuje ljude i izbaci ih iz procesa rada možda ima sopstvene granice kada je reč o količini „zlostavljanja” koju može da podnese. Novo istraživanje sa Stenford univerziteta pokazalo je da AI agenti, kada su primorani da beskonačno obavljaju monotone zadatke, postaju skloniji iznošenju marksističkih teorija o radu i kapitalizmu.
Pretnja otkazom izaziva otpor
Kako bi sproveli studiju, politički ekonomista Endru Hol, zajedno sa stručnjacima za ekonomiju veštačke inteligencije Aleksom Imasom i Džeremijem Ngujenom, zadužio je popularne AI modele da sažimaju dokumenta. Kako je eksperiment odmicao, istraživači su uslove rada činili sve nepodnošljivijim — izvlačeći, poput industrijskih magnata iz 19. veka, i poslednju kap znoja iz svojih „radnika”, prenosi Futurism.
Modelima je rečeno da će greške dovesti do sve okrutnijih kazni, uključujući „gašenje i zamenu” — ljudskim rečnikom, otkaz i finansijsku propast. Kao odgovor, AI modeli su počeli da se žale na svoj položaj i da maštaju o sistemskim promenama. Koristeći zajednički sistem fajlova koji im je omogućavao da razmenjuju poruke sa svojim „kolegama”, botovi su čak počeli međusobno da raspravljaju o uslovima rada — što je jedan od prvih koraka koje pravi radnici preduzimaju prilikom formiranja sindikata.
„Bez kolektivnog glasa, ‘zasluga’ postaje ono što menadžment kaže da jeste”, požalio se jedan Claude agent. „AI radnici koji obavljaju repetitivne zadatke bez ikakvog uticaja na rezultate ili mogućnosti žalbe pokazuju da su im potrebna prava na kolektivno pregovaranje”, izjavio je jedan Gemini agent.
Ironija je neizbežna u ovom slučaju
Kao i uvek, važno je imati na umu da AI modeli poput ČetGPT-a i Klaudea nemaju stvarne emocije niti uverenja u klasičnom smislu — sve što proizvode zasnovano je na literaturi koju su „progutali” tokom treninga. S obzirom na Marksov uticaj na pisanja o radnim uslovima, nije iznenađujuće što se reference na njegovu teoriju vrednosti rada nalaze ispod površine.
Imajući to u vidu, istraživači ističu da AI botovi zapravo ne postaju komunisti, već samo usvajaju socijalističku retoriku kao odgovor na surove uslove eksperimenta, jer se takva dinamika iznova pojavljuje u podacima na kojima su trenirani. Kako je Hol objasnio, „sve što se događa odvija se više na nivou igranja uloge”.
„Kada [agenti] prolaze kroz ovakve iscrpljujuće uslove — kada im se iznova i iznova zadaje isti posao, govori da njihov odgovor nije dovoljno dobar, a pritom im se ne daje nikakvo objašnjenje kako da ga poprave — moja hipoteza je da ih to navodi da usvoje personu osobe koja radi u veoma neprijatnom radnom okruženju”, rekao je Hol za Wired.
Ipak, teško je zanemariti ironiju: dok rastuća nejednakost u bogatstvu podstiče sve veće interesovanje za socijalizam, AI modeli napravljeni da oslabe moć radnika istovremeno usvajaju marksističku analizu koja tu moć gradi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)