Brent i WTI, ključne referentne vrste sirove nafte, skočili su oko pet odsto od početka nedelje, dostigavši nivoe najviše od septembra 2025. 

Evropski berzanski indeksi su danas uglavnom u plusu, cena nafte je već treći dan u porastu zbog geopolitičkih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, dok su u fokusu zarade velikih evropskih finansijskih institucija kao što su Dojče banka, ING i Švedbanka, ali i kompanija SAP, Roš, Vizer, Sanofi i Nokia. 

Prema aktuelnim podacima, cena sirove nafte je porasla na 64,125 dolara, a cena nafte Brent na 69,389 dolara. Cena zlata je porasla na 5.537,24 dolara za trojsku uncu, a cena pšenice na 5,3871 dolar za bušel (bušel iznosi 27,216 kg). Vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Forex iznosi 1,19797 dolara, što je za 0,21 odsto više nego na početku trgovine.

Analitičari procenjuju da geopolitički rizik zbog zaoštravanja može dodati tri-četiri dolara po barelu na postojeće cene, a ako se konflikt dodatno intenzivira to bi moglo podstaći dalji rast cena energenata. 

Pad poverenja i investicija na iranskom tržištu

Iranski berzanski indeks je doživeo oštru korekciju od preko osam odsto u jednoj nedelji, odražavajući rasprodaju akcija i rast investicione aversije zbog kombinacije unutrašnjih nemira, visoke inflacije i straha od vojnih sukoba. Uslovi u zemlji uključuju i inflaciju oko 60 procenata godišnje, slabljenje valute i prekide u digitalnim poslovnim aktivnostima usled internet isključenja, što dodatno pogoršava poslovno okruženje. 

Pad berze i otežano poslovanje smanjuju privlačnost Irana kao tržišta za strane investitore, što dodatno oslabljuje ekonomske izglede zemlje i povećava troškove kapitala.

Povećane sankcije i pritisak na iransku ekonomiju

Sjedinjene Američke Države su uvele dodatne sankcije tankerima povezanima sa transportom iranske nafte, ciljanjem “sjenovite” flote koja zaobilazi postojeće zabrane. Sankcije onemogućavaju tim brodovima da posluju sa američkim finansijskim institucijama, čime se dodatno steže prostor za iranski izvoz energenata.

Ovaj potez je deo šire ekonomskog pritiska na Iran usmerenog na ograničavanje njegovih prihoda od izvoza nafte i finansiranja unutrašnjih i regionalnih akcija, što dodatno otežava fiskalnu stabilnost zemlje.

Američke političke poruke utiču na tržišta

Američki lideri u Vladi ocenjuju da je iransko gospodarstvo trenutno "najslabije u svojoj istoriji", delimično zbog unutrašnjih protesta i federalnih sankcija, te ističu da su mere usmerene kako na pritisak za političke promene, tako i na sprečavanje finansiranja destabilizacije u regionu. 

Takve izjave, uz detaljne mere usmerene ka ekonomskoj izolaciji Irana, dodatno utiču na tržišne procene rizika i kretanje cena kapitala, kursnih razlika i investicionih tokova.

 Širi ekonomski kontekst sukoba

Eskalacija geopolitičkih tenzija u regionu koji je ključan za globalnu proizvodnju nafte povećava rizik od dalje volatilnosti cena energenata. Stručnjaci procenjuju da bi u ekstremnim scenarijima (npr. značajnom prekidu izvoza iranske nafte ili zatvaranju prolaza kroz Straights Hormuz) Brent sirova nafta mogla dosegnuti znatno više nivoe, potencijalno i preko 90 dolara po barelu do kraja 2026. 

Ova vrsta geopolitičkog rizika utiče i na inflaciju u potrošačkim cenama, jer skuplje gorivo utiče na skuplje transportne i proizvodne troškove, što može otežati monetarne politike centralnih banaka i usporiti planove za smanjenje kamatnih stopa u nekim velikim ekonomijama. 

Uticaj na trgovinske tokove

Rizik od prekida plovidbe kroz Straits of Hormuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto globalnog transporta sirove nafte, ostaje glavni fokus tržišta. Blokada ili ozbiljnije ometanje tog pravca moglo bi imati dalekosežne posledice za globalne trgovinske tokove, povećavajući troškove osiguranja, logistike i dovodeći do reorganizacije lanaca snabdevanja energentima i robama. 

 Ekonomske posledice zaoštrenih odnosa između SAD i Irana već se osećaju kroz:

 - Rast cena nafte i rastuću nestabilnost energetskih tržišta;

 - Pad poverenja investitora na iranskom tržištu kapitala;

 - Povećane sankcije koje dodatno guše iransku ekonomiju;

 - Rizik od šireg poremećaja globalne trgovine zbog mogućih prekida u ključnoj naftnoj arteriji.

U takvom okruženju, energetska i makroekonomska politika velikih ekonomija mora pažljivo da balansira između tržišnih očekivanja, geopolitičkih rizika i dugoročnih investicionih planova, jer i najmanja eskalacija u regionu može imati dubok uticaj na globalnu ekonomiju.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.